Странице

четвртак, 27. октобар 2016.

МОЈЕ О БРИСАЊУ




















ПРЕ*БРИСАЊА
Да ли „време брише све“, или се само тако каже?
Да ли нас од „суда времена“, ништа не одлаже?
Да ли стварност се скрива у протеклом времену?
Да ли и под крилима сећања све успомене вену?



*  * *

ВРЕМЕ БРИШЕ СВЕ

Време брише свако ћутање,
Време брише све.
Време брише неспоразуме.
Време брише неразумевање.
Време брише кад неко не уме.
Време брише свако немењање.

Време брише сваку прошлост.
Време брише све.
Време брише и што јесте и није.
Време одагнава и разну лошост.
Време уме и да милује и бије.
Време кад не брише, оно крије.

Време брише мање ил' више.
Време брише све.
Време и нас полако брише.
Време се ником не умиљава.
Време се стално помало њише.
Време је будно, оно не спава.

Време нам често изгледа чудно.
Време брише све.
Време нас чува и од заборава.
Време не исправља накнадно.
Време брише све што заварава.
Време једино зна где је дно.

Време је као духовна меморија.
Време брише све.
Време тачно зна како је било пре.
Време добро зна која је прича твоја.
Време прећуткује: ко живи а ко мре.
Време казује кад је нешто без броја.

Време тече као широка река.
Време брише све.
Време само плови, и протиче...
Време никог не чека.
Време је ушће које одмиче.
Време има за све лека.

Време само љубав не брише!
Ипак, време не брише све!
Време покушава љубав да сачува.
Време може само уз љубав да дише.
Време увек љубав облачи и обува.
Време најлепше о љубави пише.



*  *  *
(Д. П, 23. септембар 2016, Земун  ~ Време је дуго и споро брисање, скоро свега...)
     ** Фотке: Ваш блог песник, седамдесет и неке...; и један данашњи "лајк"...




















ПОСЛЕ*БРИСАЊА
Није баш да време може све да избрише.
Остаје оно што се напише и фотографише.
Кажу људи тек онако да „време све брише“.
Мада, изгледа да на брисање много мирише.


4 коментара:

  1. Lepa je pesma ali se sve nemože izbrisati, i ako bi možda hteli nešto da izbrišemo ali je prosto menoguće ostaje negde zapisano.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Тачно, Бојана, све остаје негде записано; и што је нешто дубље урезано у човеково памћење више времена је потребно за изблеђивање до брисања. Песма је увек подстицајна за промишљање и помаже да боље спознамо - сопствени став о теми. Велики поздрав!

      Избриши
  2. Gosp. Petrušiću, vrijeme je neizbrisiv trag, no godine prolaze one obrišu, zaborave i sakriju tragove.
    No zapisane negdje, ako ne na papiru, ono bar u sjećanju ostanu skrivene sve putanje čovjekovog hoda po ovoj planeti.
    Pozdrav !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Милена, трагови у времену су скоро неизбрисиви, слажем се. Трагови мисли могу бити инспиративни. Понекад је песма, као и ова, саткана од трагова углавном у мислима и времену...
      Можда можемо "путањама човековог хода" наићи и на сећања која су постала ванвремена, високо у вертикалама које се издижу изнад наше планете; до негде у свемиру... Ух, оде овај песник превисоко, хахаха... Поздрав!

      Избриши