Странице

среда, 27. децембар 2017.

МОЈЕ О БОЈАМА

















ПРЕ*БОЈЕ
Боје у овој песми у ширем контексту схватите,
пажљиво нити у римама и стиховима пратите;
песник често уме о свему и супротно да казује,
необични су путеви кад крене да песму искује.


* *  *

КОЈЕ СУ БОЈЕ...

Које је боје срце моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме често нервираш!
А, исте је боје као и твоје.

Које су боје очи моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме у очи и не гледаш!
А, жељне су топлине твоје.

Које су боје усне моје?
Зато што довољно не знаш,
зато пољупце и пропушташ!
А, за њих је потребно двоје.

Које су боје мисли моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме превише и иритираш!
А, не умеш да изразиш своје.

Које су боје намере моје?
Зато што довољно не знаш,
зато и не умеш да прашташ!
А, ситнице нам судбину кроје.

Које су боје звезде моје?
Зато што довољно не знаш,
зато атмосферу и не схваташ!
А, само се оне небом броје.

Које су боје речи моје?
Зато што довољно не знаш,
зато се чудно и понашаш!
А, тада осећања не постоје.


*  *  *
(Д. П, 23. децембар 2017, Земун. ~ Боје, нијансе, спектар...
     **Фото:
      (1) „Мост катанаца/љубави“, у Врњачкој Бањи; и
      (2) Сунчан децембарски дан, уз кувано вино, на реци.



















ПОСЛЕ*БОЈЕ
Осећања кад су без боје и тананих нијанси,
не понесу их ни ветар ни пенушави таласи;
кад нам се боја о свему не зна ни довољно,
понашамо се сасвим неповољно и невољно.