ПРЕ*БОЈЕ
Боје у
овој песми у ширем контексту схватите,
пажљиво
нити у римама и стиховима пратите;
песник
често уме о свему и супротно да казује,
необични
су путеви кад крене да песму искује.
* * *
КОЈЕ СУ БОЈЕ...
Које је боје срце моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме често нервираш!
А, исте је боје као и твоје.
Које су боје очи моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме у очи и не гледаш!
А, жељне су топлине твоје.
Које су боје усне моје?
Зато што довољно не знаш,
зато пољупце и пропушташ!
А, за њих је потребно двоје.
Које су боје мисли моје?
Зато што довољно не знаш,
зато ме превише и иритираш!
А, не умеш да изразиш своје.
Које су боје намере моје?
Зато што довољно не знаш,
зато и не умеш да прашташ!
А, ситнице нам судбину кроје.
Које су боје звезде моје?
Зато што довољно не знаш,
зато атмосферу и не схваташ!
А, само се оне небом броје.
Које су боје речи моје?
Зато што довољно не знаш,
зато се чудно и понашаш!
А, тада осећања не постоје.
* * *
(Д. П, 23. децембар 2017, Земун. ~ Боје,
нијансе, спектар...
**Фото:
(1) „Мост
катанаца/љубави“, у Врњачкој Бањи; и
(2) Сунчан
децембарски дан, уз кувано вино, на реци.
ПОСЛЕ*БОЈЕ
Осећања
кад су без боје и тананих нијанси,
не понесу
их ни ветар ни пенушави таласи;
кад нам
се боја о свему не зна ни довољно,
понашамо
се сасвим неповољно и невољно.