Живот нам увек доноси и намеће нове и нове ситуације. Није се по томе разликовао
ни млад официр тадашње ЈНА, док је службовао у Нишу, поготово када је била реч
о његовом интимном садржају живљења. Нису то биле толико необичне ситуације „по
дифолту“, колико је понекад било неопходно да имаш свог „анђела чувара“ (тако
се увек говорило!), који те непрекидно гледа. И на официрском послу, и док
возиш аутомобил, и када шеташ с девојком, и када си у кревету и спаваш
„чврстим“ сном... Чак и када си у купатилу у великој тучаној белој кади
напуњеној топлом водом, добро запенушаном егзотичним мирисним шампоном...
Тадашњи поручник ЈНА Драган Петрушић, данас дели и ову истиниту причу са својим блог читаоцима... |
Након динамично проведеног дана – од јутра до повечерја – након
„повечерја“, млад поручник, препуштен мирној атмосвери његовог момачки
намештеног станчића, повремено би се мало „бањао“ у кади, пре него што „зарони“
под јорган. Одатле би га само јутарње буђење, будилником, могло „истерати“, као
и помисао да га у касарни тачно у одређено време чека постројена јединица на
чијем је био челу, за јутарњу смотру. Купатило, као и кухиња, били су са западне
дворишне стране зграде, с погледом на место где су станари могли да паркирају
аутомобиле. А спаваћа соба била је са источне сунчане стране. (Ах, ммм, јутарње
сунце, викендом...)
Тај јорган није био обичан... Не само што је умео да „чува“ најинтимније
поручникове тајне, већ је „упијао“ и многе његове снове и младалачке маштарије.
(Кад би јорган само могао да прича!)
Умео је и да скрива понеку минђушу, шналу, чешљић..., што би „претекло“ после
неке „непреспаване“ ноћи, и чудесно „нестајали“ у удобним „подјорганским
одајама“...
А тек, тврђи јастук и мекан јастучић, мушких боја, пуни разних „опојних“
мириса, увек свеже пресвучени и опеглани. Кад легнеш потрбушке, прво их
загрлиш; подвучеш руке, испод је увек топло, а машта само „безобразно
мешкољи“... Наравно, музика својим „увек зеленим“ акордима „уздише“. Једино му
је због те музике било жао што није темељније научио француски. А, можда је тако
и боље, јер и до дана данашњег речи из шансона остајале су му довољно
тајанствене, а за „уздахе“ није ни био потребан
превод...