ПРЕ*САМ
Никад
ниси сам, чак и кад ти се чини.
Увек у
мислима твојим: ја сам, знај!
Нарочито
кад нађеш се на месечини;
тад
поред тебе стојим, као твој одсјај.
* * *
ПОНЕКАД САМ
Да ли си
заиста понекад сам,
мада ти се у
трену тако чини,
знаш да живот
има свој плам,
судбина само баца
своје чини.
Испуњавају те
многе деценије,
уоквирују сва
твоја остварења,
нестају нејасноће:
јесте и није,
магле обриси мирног
старења.
Корачаш,
ипак, на својој стази,
твоје мало Ја
тражи своје Ми,
невидљив неко
иза тебе гази,
тај неко је
Он, а ти си само Ти.
Богојављање,
да жељу оствари,
верујеш како никада
ниси сам,
шта то
понекад срећу поквари,
да л` баш увек
све од себе дам?
Благосиљаш за
срећу у љубави,
утканој на земљи,
небу и океану,
ко се још довољно
собом бави?,
не знаш да бираш
праву страну!
* * *
(Д. П,
19. јануар 2019, Земун ~ Тај осећај, да си – сам!)
**Фото: (1)
Близак контакт са Дунавом (2) Ваш блог песник, недавно.
ПОСЛЕ*САМ
После
сваке твоје помисли самотне,
о
свему што те окружује ил` удаљава,
само
ми не реци да је због мене, о не,
могло
би да ме намах дубоко успава.
