Странице

понедељак, 28. новембар 2016.

МОЈЕ О ГРЕШКАМА




















ПРЕ*ГРЕШКЕ
Ствари с грешком знатно су јефтиније.
Некад могу и да послуже поприлично.
А љубав с грешком пожељна баш није.
Јер најчешће се своди на нешто лично.


*  *  *

ЉУБАВ С ГРЕШКОМ

Ко воли, тај може и да греши.
Зато и постоји љубав с грешком.
На сваком кораку грешка се смеши.
Није довољно бранити се смешком.

Ко не воли, тек то је велика грешка.
Многима је љубав надом храњена.
Одсуство љубави судбина је тешка.
Као и кад је љубав неком брањена.

Љубав с грешком појава је честа.
Грешка у љубави никад не спава.
Не би требало да јој има места.
Кад утихну снови појави се јава.

Грешка у љубави осећања тањи.
Љубав с грешком пламен умањује.
И жар и дим су очигледно мањи.
Цветање љубави битно се смањује.

Ко чини теже грешке док воли,
љубав му грешном не прашта.
Веома тешко неуспех преболи.
Не помаже му никаква машта.

Љубави с грешкама су тужне.
Грешке ником добро не доносе.
Последице су најчешће ружне.
Срећне тренутке бришу и односе.

Ко много греши а воли стварно.
Развија љубав с мега грешком.
Лице му делује као нестварно.
Тугу прикрива лошим смешком.


*  *  *
(Д.П, 27.11.2016, Земун ~ Љубави с грешком најчешће су тужне.)
**Фотке: (1) Ваш блог песник, Драган... (2) ...и данас још „ослушкује“!


















ПОСЛЕ*ГРЕШКЕ
Погрешна љубав тешко с грешкама престаје.
Одвија се плаховито прекидано скоковито...
Не примећује се довољно кад љубав нестаје.
Све некако иде ненадано увијено тајновито...


четвртак, 24. новембар 2016.

ТРГОВЦИ ФУДБАЛСКИМ ДУШАМА


Ваш блогер Драган (фото из седамдесет и неке),
био је талентован фудбалер, али фудбалска игра
била му је само хоби...
Рече ономад једна блог дама да једино корисно о фудбалу научи кад прочита Драганов текст о тој „најважнијој мушкој (а све више и женској) споредној ствари на свету“. Додуше, не оглашавам се баш често о фудбалским темама, јер придајем им значај најмање што сматрам да би требало; углавном из веома критичког угла. Јер, фудбалска игра се изметнула у „више од игре“, где мафијаши и криминалци свакодневно одводе нашу фудбалску децу уништавајући тако и нашу фудбалску будућност. На њих се и односи наслов – Трговци фудбалским душама – а намеће се питање: како се њима (мафијашима и криминалцима) одупрети?!

Још директнија питања јесу: „Кога ће навијачи да гледају када и последњи талентован млад фудбалер напусти Србију?“, „Зашто су домаћи клубови немоћни да задрже своје нејталентованије фудбалере?“, „Како зауставити тај негативан тренд?“, „Да ли ипак постоји неко решење?“... Можда би било довољно само да останемо на тим питањима, али покушаћемо да дотакнемо неке одговоре, ето, да не буде да баш ништа нисмо промишљали!

петак, 18. новембар 2016.

ОДВИКАВАЊЕ ИЛИ ПРИВИКАВАЊЕ...?


 *(поетски есеј – оглед)















Приметио си, или ниси, нема везе, није битно,
да многи појмови, у животу, нису названи правим именом.
Или, их је неко тако, некад, погрешно или површно назвао,
па остало и уврежило се. Или, није се даље развијало оно
што би било логично и примерено. Није уследило
унапређивање, допуњавање, проширивање првобитних
назива... Или, кад мало боље или дубље промислиш,
могло би бар тако некако да изгледа. Јелда?, наизглед!

На пример, постоје немноги институти или институције
за разна одвикавања: од алкохолизма, од пушења, од
дрогирања, од секса, од коцкања, од клептоманије,
од таблетоманије, од анорексије, од..од..од... Међутим,
чим чују: одвикавање, одмах се укруте и тешко се
повинују „терапији одвикавања“, лечењу, како год, већ...

субота, 12. новембар 2016.

МОЈЕ ЗА НЕКАД




















ПРЕ*НЕКАД
Сви мислимо, углавном, да ће песме наше трајати
Да ће их некад и некад и некад... неко опет читати
Кад их једанпут створимо, да саме ће дуго опстати
Мада ће тад можда другачији људи бити и живети.


*  *  *

ПЕСМА ЗА НЕКАД

Некад, кад дође друго нам време
и кад се појаве сасвим нови људи
надам се да ће моје блог текстове
неко поново тада да пробуди
и прочита лупом издвојене теме
и да ће боље разумети моје снове.

Некад, кад дођу другачија времена
и кад људи новоодрасли тадашњи
растерећени од животног бремена
случајно их дотакну блогови садашњи
и моје текстове и песме буду читали
разумеће од ког су творени семена.

Некад, кад буде сасвим друго време
и кад друштвене мреже боље буду
ако блогови на њима и даље опстану
писаће коментаре с много више треме
о прочитаном ће бити више одјека
с тежњом да у другим људима освану.

Некад, кад се остваре времена будућа
и кад блогере тек понеко тад помене
ако се свему на време не доскочи
окружиће нас превелика беспућа
по којима ће ретко ко умети да крочи
биће сигурно толико велике промене.

Некад, да нас не би превазишла времена
ако се одмах одговарајуће не суочимо
остаће се без пламеноносног кремена
требало би ипак остављати и написано
на папиру а понешто и на равни камена
како не би било све неповратно обрисано.

Некад, неко ову ће песму опет прочитати
када буду сасвим другачија времена
и кад све буде на новим темељима
тада ће скоро сви нове приче причати
можда као варнице тренутног пламена
уз животни ранац на својим раменима.

Песму за НЕКАД, ову, спонтано написах
јер десиће нам се сусрет једног сутра
у ближој или даљој нам будућности
једноставно такав је обичног живота дах
на то нам изнова указују нова јутра
све су то путање животне вечности.


*  *  *
(Д. П, 27. октобар – 12. новембар 2016, Земун ~ Ако ми блог текстове некад пробуде...)
    **Фото: (1) Ваш блог песник – некад; (2) Јесен: трава, кртичњак и маслачак...















ПОСЛЕ*НЕКАД
Ех, да ми је, да доживим да постанем песник за – некад
Да и сам опет читам своје строфе, стихове и песме – тад
И додирнем оно неповратно време, кад сам био – млад
Да сретнем се с људима будућности, и покушам – склад.

петак, 4. новембар 2016.

ПРОШЛОСТ КАД ПОЗОВЕ


*(поетски есеј – оглед)





















Каже једна пословица, да:
када прошлост позове нема ништа ново
да ти саопшти, не јављај се“. Да ли је баш тако?

Дешава се да нас „лав стори“ или „љубавни случај“
из наше далеке прошлости случајно сретне или
на неки начин „боцне“ на друштвеним мрежама...
И онда кренеш да се заносиш како можда може
још једанпут да се заврти круг и да пружите
још једну прилику односу који је у прошлости
из неког разлога био прекинут јер за тај однос
праве будућности уствари није ни било.