Странице

субота, 31. мај 2014.

БЛОГЕР ИЗ ЗАГРЉАЈА


Сањао сам да сам блогер. Леп дугоочекиван мио сан... Сањам како ме сви грле, неко млако, неко снажно, неко „да поплавим око врата“, неко братски, неко тек да ме потапше по рамену, неко са задршком, неко само „ради реда“, неко „не уме да пусти“... Не марим, прија ми сваки загрљај; загрљај је загрљај... Свако грли „на свој начин“. Мисао ми: „Грррлимо се љуууди!“...

Пораним, попијем топлу „два у један“, одем на морску плажу. Сад обрнутим редоследом: увек бих прво прошетао песком уз море, па пливао, а овог јутра ми се најпре иде у воду. Вода топлија само на површини, уђем лако до струка, али чим спустим руке мало ниже – „откида“, свака длачица однекуд покупи мехурић који као минерална вода, шуми, рези, слично као „ујед задовољства“... Но, ипак, журим да се цео потопим, јер вода је не само чиста, а дно наборано минијатурним пешчаним „динама“, а осећај некако „меден“, док одсјај косих јутарњих сунчевих зрака светлуца по површини тек „пробуђеног“ мора. Месец мај је на измаку, јун ће бити топлији. И биће више купача.

четвртак, 29. мај 2014.

ПАЛАЧИНКЕ И ПЕРШУН


До'ватио ме изнутра неки антиЕвропски „мисаони вирус“, па ни не покушавам да га се „отресем“. Дуго га осећам дубоко у себи – у души, а све јаче га осећам и свуда около тела, и на улици, и у градским четвртима којима се крећем, и по целом граду, али и по околним магистралним путевима који воде на све стране Србије, и тамо у беспућима и „вукојебинама“ где нема никога ни да ти пожели „Лаку ноћ!“... Исто тако и према све ширим и бржим ауто-друмовима што „воде у Европу – 'без алтернативе'!“.

Одем тако, недавно, до „живописног“ Прага, чисто да мало променим амбијент и уверим се лично да ли је „европа“ (намерно написах мало „е“) нешто ново тамо донела или променила. Пут ме други пут одведе до „извиканог“ Лондона, тамо ништа посебно. Увек довољно „романтична“ Венеција „плива“ у сопственим разноликостима, ал' одем и тамо, кол'ко да „прошетам“. Ни Рим нисам заобишао , а како човек да му (не) одоли. „Шаролики“ Амстердам се по васдан „љуљка на води“ и „дозива“, па одем и тамо. Истанбул чији су „излози“ од све самих слаткиша „саздани“, а унутра „европа“ и тамо покушава да „горчи“...

Хеех, само што ово нису називи за праве правцијате европске метрополе, већ за наше овдашње све „блеђе“ хотеле, кафиће, сплавове, посластичарнице..., који се „ките“ таквим називима (на наТписима). То је једна ствар, а друга, јесте да сам ових пролећних дана „тамо“ одлазио само на капућино. Ето, не баш „ничим изазван“. Додуше, „истраживао“ сам где им је капућино највише по мојем укусу, а за афлатоксин у млеку (млеко, важан састојак капућина) нисам много марио, јер овој држави све мање верујем, а од млека  има(мо) знатно значајнијих и опаснијих проблема. Кад поменух проблеме, све више избегавам, у широком кругу, „слатка места“, и „слана“... Мислим на оне издвојене штетне „четири беле 'смрти'...“.

субота, 24. мај 2014.

МОЈЕ „НОУ НЕЈМ“




СТИХОНАЈАВА
„Плусевима“ ставили сте ми „на знање“,
да вам баш годе моји – стихови и риме.
Препознали сте моје искрено настојање,
почаствован сам веома – поносим се тиме.

Песмама својим, није ми корист – хтење,
не, не..., не тражим билошта – не никако!
најважније је наше узајамно – поверење,
јер оно се стиче тешко, а губи веома – лако.

Кад писцу дат је дар, да и римовано – збори,
леп манир је да стихове што чешће – „шерује“.
Лепа осећања, код читаоца својих да – твори,
све дотле, док у љубав лепоту и наду – верује.





* * *

Време нам
пркосно маше
одлазећи;
остављајући нас
да бежимо
из прошлости,
да јуримо за
будућношћу,
(и тамо и овамо...)
а стално смо,
ипак, у
садашњости
– само!

понедељак, 19. мај 2014.

МЕСИ И МУРИЊО


Овогодишња фудбалска сезона се ближи крају. Остаје иза нас. Ни боља ни гора од прошлогодишње или нешто ранијих година. Узбуђења ипак напретек. Медији су „дали све од себе“ да нешто таблоидно из „света фудбала“ не промакне. Све више најмасовнију (фудбалску) игру гурају под „шат'ре“ естраде а све мање у окриље спорта. Да ли и то раде моћници „новог светског фудбалског поретка“(!?), потпомогнути (и) од прослављених и познатих спортских бивших и садашњих „ведета“ – марионета – највише фудбалских... До Светског фудбалског првенства, у Бразилу, није још много остало; оно је пред нама. Одбројавају се дани. Биће још довољно „обрта“ и за фудбалске кладионице. Ооо, дааа!
Ред је да (нај)прво појасним (и) наслов „Меси и Мурињо“, ради отклањања неизвесности, а и због радозналости. Шта их у овом блог посту и наслову – повезује? Ништа посебно! Ставља их у приближну „раван“ једино приближан ред величина, значај теме, посматрање фудбалских догађања „под (мојом) лупом“, мислећег – вишег фудбалског тренера. Прецизније: изложеност фудбалера Месија и тренера Муриња „затупљеној оштрици“ (не)стручних посленика „јавне речи“ у свеколиким медијима.

четвртак, 15. мај 2014.

ДАМА НА ТРИДЕСЕТТРИ... (3. део)



Има снова који привидно дуго трају, још и „изгледају“ виртуелније од виртуелног...  *Неком снови буду као њихова прича, неком као роман, неком као део живота..., а неком ипак само – (не)обичан „виртуелан“ сан...  *„Гутање жабе“ је обављено. „Прогутана“ је! Прошло је. Брзо. Сада све знају једно о другом. Тачка! Хмм... Не љуте се једно на друго...  *Мисао им је заједничка, кажу: „Исплатило се!“.  (Наратор би можда шаљиво додао: „До последњег динара!“)  *Настављају „куцкање“...

*
Још увек – Она и Он – интимно „деле“ врхунац њихове (њима) незаборавне „виртуелне идиле“; без остатка, без резерве, без „гриже савести“, без „главом у зид“, беззз'... Присећају се... Подсећају... Али, све време, са изузетним – „фер плејем“... Признају једно другом „ред величина“ онога што су „доживели заједно“, и слажу се: „Довољно је и то, за виртуелно – једанпут у животу!“... Смеју се док „куцкају“ по тастер-дугмићима: „Цццц'...!“...
Очекујете епилог сна-приче ове „виртуелне идиле“. Добро... Али...! Зар вам је до епилога баш толико стало? Или превладава радозналост! Или сте се „уживели“ у причу и заборавили да је она ипак само „виртуелна“. Још и само сан... Овамо, као не верујете у могућност „виртуелне љубави“, а онамо: „Шшшта је било на крају?“. Можда Она и Он не желе да „поделе“, ни са ким... Можда желе да то остане њихова „виртуелна тајна“. Можда, ово...оно...?! ... Добро, де, де, идемо даље!

понедељак, 12. мај 2014.

ДАМА НА ТРИДЕСЕТТРИ... (2. део)


Да ли је на друштвеним мрежама могућа ЉУБАВвиртуелно? *...и дугом разменом порука најјачи „адути“ ипак задуго остају „недоречени“, јер изван су контекста *...погађате, мисли се тачно на: оно што је код „интернеташа најдубље скривено и „до грла закопчано“, иза њиховог „јусер нејма“ и „аватара *...а што се можда може спознати једино стварним сусретом – у јави...

*
Чак и виртуелно, у мушко-женским односима, женска је та која знатно чешће прва навлачи панталоне“. Небитно о којем је „броју обртаја“, на „животном грамофону“ реч! Једноставно, даме умешније – „пресецају“! Жена одлучно постиже да уместо (мушког) милитантног праска бомбе изазваног сваком недотадашњом „информацијом“ – током одвијања „поодмакле виртуелне идиле наизглед (женски) вешто ублажаванапету“ ситуацију пристанком да радије гута жабу“. А, мушкарци „умешније“ „компликују“! (Хаах, баш као и ја сада док ово покушавам...!) Да ли је то „по дифолту“(?), остаје да се промишља. Опречна су мишљења и схватања!

субота, 10. мај 2014.

ДАМА НА ТРИДЕСЕТТРИ... (1. део)


Одмах да појаснимо наслов: превасходно је реч о даминим годинама! Очигледно... Нисте ваљда помислили да је аутор блога можда (по)мислио на грамофон и „33 обртаја“... (Ко данас од млађих зна шта су „33“ или „45“ обртаја?! А камоли „78“?)  Пууф(!), дама у једном тренутку „одлучи“ да убудуће има „свега тридесеттри“, „стане на њих“, и тачка(.). Није то нимало лоше, чак није ни „виртуелно“, али ипак постоје и „три тачке“ (...)!

Уосталом, није лепо даму ни питати за године (а још горе за килограме!), па и нећемо више о томе, јер ионако, све оно што следи, догодило се у једном веома веома – „чудесном сну“. И, да знате, нема много везе само с даминим годинама, већ о годинама – уопште. Мада, признајем, уврежило се да нама мушкарцима очи највише „зацакле“ када ћаскамо о дамама које имају те тајанствене „тридесет и три године“, шта год да тај број „представља“. Или, још прецизније, реч јесте о годинама, али о њиховој – правовремености! Некада је то ипак битније од свега; видећете...

среда, 7. мај 2014.

(НЕ)МОГУЋА ЉУБАВ ВИРТУЕЛНО


Да ли је могућа љубаввиртуено (?), на (друштвеној) мрежи финих електронских осцилација – on air...? Да ли би онда она (та љубав) била она права“(?)... Или, увек (па и тамо) постоји неко АЛИ..., што срећу квари!? Заправо, стотину ствари се може „тамо“ сазнати или наслутити (једно о другом) у свега неколико реченица, разменом неколико приватних „затворених“ порука, али најјачи „адути“, ипак, остају задуго изван контекста. Обострано... Ако кажемо: изван контекста, лако нагађате на шта се тачно мисли... Баш на оно што се код „интернеташа“ најдубље крије иза сваког „јусер нејма или „аватара“, а што је „до грла закопчано“ и што се може (можда) сазнати само приликом – стварног сусрета...

 



* * *


ВИРТУЕЛНА (НЕ)СТВАРНОСТ
 
Размишљам, ових дана, и питам се нешто:
о нашој стварности и виртуелном нам свету.

Постављам себи, многа питања –
невешто,
а одговори неће никако, да „слете“ у мету!

Свет виртуелни „саткан“ је од
низа
: МОЖДА.
Све је, некако, извађено из
ван
– КОНТЕКСТА.
У реалном свету, одговори су увек: НЕ и ДА,
и, најчешће, држимо се подаље од – ТЕКСТА.

Кад у виртуел-свету
емоције
нагло – прораде,
много лакше тад' дотакнеш и „просторе тесне“.
А када у реал-свету, настану „
стварне
обраде“:
ко није високо узлетео, мање доле – „тресне“!

Ако ме баш неко, онако, упита –
виртуелно:
Да ли је добро
нестварно високо
полетети?!
Мој би савет био,
и коначно и објективно
:
најпре добро размисли
како ћеш – „слетети“?

Иза наших виртуелних: имена, постова
и аватара,

много се још
те тога, ипак, (не)намерно – крије!
Олако се лако, тако, и нестварна слика ствара,

па, оно што можда јесте, можда стварно и – није!









* * *

П. С.
Шта уопште значи ВИРТУЕЛНО...? Да не залазимо у сверу „виртуелне реалности“ (Virtual Reality)... Само у Вујаклији има десетак различитих тумачења. Ради покушаја усмерења у тему следећег занимљивог блог поста, који ће бити само прозни наставак и допуна ове поетски започете уводне „приче“: о могућности заљубљивања љубави) на друштвеним мрежама (?!), „преко интернета“, можда би од највеће „користи“ била кратка дефиниција која означава термин виртуелно као оно што опонаша природно али није од природе, већ само споља има њен изглед... Тако: најчешћи изглед „истине“ састављене од „резанаца“ извучених из – контекста. Хмм, онда је и та истина поприлично „виртуелна“... Збуњујућа! ... (*За неколико дана, следи занимљива прича! Како год!)

 

субота, 3. мај 2014.

ФАСЦИНАЦИЈА ДО ЈАЈА


Фасцинација је обично велика површина са необично малом дубином.Дозволићете ми да се не сећам одакле ми, одакле ми, одакле ми, ова мисао(?). Можда је и моја?! Можда неко моје давнашње искуство?! Хммм! Ко ће га баш све знати? Али, не брините, не губите поверење(!): „изгураћемо“ блог пост до краја... Ако мало и „запне“, најлакше га је скратити и написати да сам управо „само толико рећи хтео“. Уосталом, зар није довољна (и) само једна једина реченица, одма испод наслова, прва: ФАСЦИНАЦИЈА је обично велика површина са необично малом дубином. Зато је нисам ни ставио у наводнике. Бар док се не сетим, или ме неко не демантује, или „офира“!
Нећемо призивати „снове“ у помоћ. Мада и ово пишем – у поноћ! Прошетао сам шездесетак минута, а ФАСЦИНАЦИЈА, као појам, највише ми се „мотала“ око сенки мојег равномерног кретања, на тамном асфалту, од разних уличних светиљки и лампиона, шпалиром белих платана, мирне уснуле споредне улице. Понегде и „лековит“ мирис липе. Лепо „сложено“ и помешано, вечерње, разнолико и разноврсно, слика по слика, слично као на „гуглу плусу“, кад листаш „почетну страницу“ саткану од неодољивих нанизаних „фасцинација“ које нуде особе из „кругова“ које пратиш... И то је нека врста фасцинације, која одмара – и очи и душу.