ПРЕ*ПЕСМЕ
Пробајте да напишете песму, слободно.
Поиграјте се римовањем бираних речи.
Сместите своје мисли у стихове удобно.
Немојте да вас ваша неодлучност спречи.
* * *
ПЕСМА ЈЕ ЛАГАНА...
Није потребно
објашњавати –
песму;
као ни виц.
Јер, песма је
песма;
а, виц је
виц.
Или – није!?
(Толико о
вицу, тек.)
Певајмо сад о
песми,
о песми
лаганој...
И, мало о
песнику.
Ко буде разумео,
схватиће.
А, ко не буде
разумео,
нека прочита
више пута.
Песнику је
дат
дар слагања
речи.
И лепота, и
необичност
разноврсности
израза.
Да кад год пожели
пређе на риме,
кад душу нам
намерава да
лечи.
Не може тад нико
да га у томе спречи.
Не може
песник
да испева песму
баш сваког
дана.
Нити може баш
сваку такнуту
душу
да потпуно излечи.
Песма бар једанпут
прочитана,
више је лек
у тело трајно
утиснута,
налази сама свој
пут.
Песма је
једноставна
и веома сложена,
у исто време,
она је често и
лагана.
Увек је
другачија,
и разне су
јој теме.
Осећањима је
обложена вишеслојно,
често
недоречена.
Када бих сада
почео да
ређам
само појмове
неме,
наставили
бисте
с речима
небројно,
јер сви имате
својих
одабраних речи
листе,
за наставак
ове песме,
сасвим
довољно.
Пробајте, напишите
је
лагано и слободно,
јер, песма је
песма,
и није
потребно –
објашњавати
је;
верујте да она
јесте,
не реците да
она није.
* * *
(Д. П,
17-18. јун 2017, Земун; песма једноставна, лагана...)
**Фото: (1) Плаветнило небеских облака... и
(2) рођендански селфи...
ПОСЛЕ*ПЕСМЕ
Написали сте ипак своју необичну песму.
Песма је песма, не треба је објашњавати.
Имате и ви сад своју малу песничку чесму.
Свако речи може – одузимати и додавати.