Странице

среда, 29. јун 2016.

КАКАВ ФУДБАЛ БАЛ


(Драге даме, ипак, прочитајте и ви овај блог текст: зарад ваших синова и кћери, а могло би и ради ваших мужева!)

Тачно већ предосетим где ће моја „лупа“ да запне, да се накачи, и онда ми нема друге, већ да блогопишем о томе. Нека ми даме не замере, али овога пута биће реч о фудбалској игри. Али, само о оном делу те фудбалске игре која никога, па ни драге даме, не би требало да остави равнодошним. Јер, да ли је то више уопште фудбалска игра, или је све мање игре а све више разних пренемагања...?! Испада да данас даме фудбалерке играју фудбал боље од мушкараца фудбалера, и срчаније; бар га прихватају искреније и чистије.

Фудбалери, очевидно, више времена проводе код фризера и тату-мајстора, него на фудбалским тренинзима. Самим тим и покрети тела на терену су им некако феминизирани. А тек начин на који причају пред камерама, дикција, интонација, скученост у фудбалском изражавању, претеране поштапалице... Наравно, увек има изузетака, мислим на мушкарце, али толико су изузеци ретки да се једва ту..и..тамо издвоји по неки фудбалер који на прави начин поима фудбалску игру.

среда, 22. јун 2016.

НОВО ОЛИМПИЈСКО МАСТУРБИРАЊЕ


(Појашњење наслова: Према Олимпијским играма једино прави спортисти имају искрен спортски приступ и однос. Али, Олимпијске игре су и „погодан“ параван за многе зле активности „твораца светског поретка“ – пре, у време и након трајања „игара“.)

Након два часа вожње ауто-путем,
спустио сам брзину "испод стотке"...
Назире се улаз у Врњачку Бању. (21. јун'16)
Тврдим ти да не постоји „теорија завере“. Нема везе што су многи „стратези“ докторирали изучавајући значење појма: завера, јер први они погрешно су поставили тезу и назив те теме, тако да уопште не постоји „теорија завере“ – постоји само ЗАВЕРА. Веруј ми. Знам! Сви који говоре о „теорији завере“ су (не)намерно у заблуди; рекох, постоји само – завера. Постоје њене методе, начини... Завера је непредвидива креација, неограничена, тајновита, слојевита, дуго планирана и припремана... Теоријско разглабање само би је отупило, оголело, учинило лакше читљивом, умањило перфидно осмишљену акцију завере...  Исто тако, тврдим ти и да не постоји „теорија заседе“, већ само: заседа. Заседа је једна, непоновљива, једноставна, примерена, изненадна, снажна... Да ли си икад о томе промишљао? Ниси!

И, нема везе што сам ја то одмах разумео и такву твдњу незванично натукачки износио у разговорима с докторима наука, признатим публицистима, истакнутим новинарима, разним аналитичарима, искусним професорима, академицима, обичним светом..., као и сада с тобом – блог читаоцем... Али, увек сам био у мањини. Ма, усамљен сам био. И, још увек је тако. Неко тако хоће! Наметнуто, и готово!

среда, 15. јун 2016.

МОЈЕ О ОДЛАГАЊУ





















ПРЕ*ГОЛА
Неки блогери олако умеју себи да признају
кад им блогоидеје намах накратко пресахну.
Можда је људски то и чинити, али прво треба
читаоцима душу своју отворити; они ће разумети.



*  *  *

БОЉЕ ДА ОДЛОЖИМ

Боље да одложим
следећи блог напис,
за бар дан-два,
јер погрешне су ми
успаванке ових дана
и мрзовољна ме буде јутра.
Кратак ми је размак
између доручка и ручка,
а падају и неке чудне кише.
Тек, и фудбалска игра
на Првенству Европе,
јесте да прија
али одмор ми знатно упија...

Непрекидно,
чини ми се
да ме упитно
однекуд гледају
познате ми њене очи,
али увек као да нешто сметну
па нам се погледи не сретну.


Чујем те између два кишна пљуска
а имам утисак да је узалудно
да ти тихо шапнем: „Ја те чујем!“.

Видим те између мноштва облака
а имам утисак да је узалудно
да ти тихо шапнем: „Ја те видим!“.

Осећам твој дах између моја два
а имам утисак да је узалудно
да ти тихо шапнем: „Ја те осећам!“.


Боље да ипак одложим
следећи блог напис
за бар дан-два-три,
јер вечере се прекасно сетим,
па ме прогањају
погрешни снови,
а имам утисак
и да ми јастук смета
па његове крајеве
подвијам под главу
да што боље
подесим узглавље.

Зато, нудим овога пута
поетски запис овако само,
уз који ми мисао немирно лута
мало овамо... мало тамо...
између „премотавања“ пропуштених
и искоришћених гол шанси;
и који скривену поруку носи:
„Само ми шапни... тихо само!“.


*  *  *
(Д. П, 15. јун 2016, Земун, око поноћи, уочи ненаписаног блога)
  *Фотке: још се у мислима љуљушкају недавне слике Егеја... ~ јун'16














ПОСЛЕ*ГОЛА
Опет ће неко рећи: „Блог ни из чега...“, али нека!
Браним се да је ово корисна и добра писања нега.
И поштовања сваког ко је навикао од мене да чека
да се огласим или из подножја или са врха брега.


среда, 08. јун 2016.

КАКТУСИ У САКСИЈИ


Само фотографије. Без речи. Ових дана забележено око рецепције једног приватног хотела на Егеју. У току разговора и разгледања, са симпатичном гркињом, госпођом Кети, времешном власницом хотела... „Идемо!“ – рекли би Срби. „Паме!“ – рекли би Грци.


*  *  *


петак, 03. јун 2016.

МОЈЕ О МОРУ





















ПРЕ*МАШТЕ
Не треба трошити много речи кад деци поменеш море,
јер нико не може да их у њиховим маштањима спречи,
колико само озбиљно о тој теми могу дуго да говоре,
док их слушаш, свака њихова реч разне потешкоће лечи.



*  *  *


ЈА ВОЛИМ МОРЕ

Ја волим море
кад су велики таласи,
јер вода ме диже
и спушта изненада,
час горе час доле.

Ја волим море
и кад су мали таласи,
јер вода помера песак
и непрекидно открива
и каменчиће и шкољке.

Ја волим море
и кад је сунце и по месечини,
јер вода се чудно тад креће,
по један талас, уз плиму и осеку,
тако ми се бар чини.

Ја волим море
и кад рибице пливају око ногу,
јер гледам их нетремице,
помоћу наочара за воду,
приближе се, а ништа им не могу.

Ја волим море
и галебове када ниско лете,
јер пожелим да их нахраним,
протегнем се од главе до пете,
а уживам да их мамим.

Ја волим море
кад људи се плажом размиле,
јер тада има и много деце,
играмо се и у врућем песку,
све су ми игре драге и миле.

Биће још много песама о мору
и колико и зашто га деца воле,
обалом јуре а плићаком гњуре,
час су плиће а час мало дубље,
час су мало доле а час горе...
Јер, деца знају да воле – море!



*  *  *
(Д. П, 2. јун 2016, Неос Мармарас ~ деца кад воле море, она га стварно воле...)
(* фотке: 3. јун '16; Неос Мармарас, Егејско море)





















ПОСЛЕ*МАШТЕ
Добро је што ова прича о деци и мору
никад не може бити испричана до краја,
јер дечија машта је и о мору бескрајна,
сваки нови талас доживљаје шири и ваја.