Има текстова и
„текстића“ које кад налетим и прочитам опседају ме у мислима и (по)враћају на прочитан садржај скоро свакодневно, и по више пута, јер, с
неким
разлогом, нешто као умислим...
Маа, да вам признам, и ноћу ми узнемирујуће
речи и слике у сан „улазе“. Није да их сањам
„целовечерње“, али „епизоде“ се појављују,
углавном у тренуцима касновечерњег
полууспављивања или ранојутарњег
полубуђења... Јој, тако некако. (*И, извините за овај „ужасан“ наслов, усресредите се више на
текст!)
Знам, занима вас: шта
ли сада овај (ваш) блогер толико „увертирава“(?), што не пређе одма на ствар? Добро, ево, „прелазим на ствар“(!):
Прочитам на „on line“ информацију, о неком археолошком новооткрићу (шта
ли?); претпоставка о Ритуалним убиствима до „пратње“ за
преминулог? (Не могу се
баш похвалити, да сам наслов разумео из прве!) „Преживео“ бих ја тај наслов
да нисам одмах „загњурио“ и у прву реченицу испод: „Откривено укупно 600 гробница из Бронзане
ере, у којима су наши преци сахрањивани у паровима. Сумња се да би по смрти
једне, била убијена друга особа, како би биле сахрањене заједно.“... И? Немир,
неверица, нагађања... Машта почне да „прозива“ моје мисли, као десетар своје
одељење војника, пре звука трубе за повечерје.