СЕЋАЊЕ: Ову кратку причу, кратку свега неколико
секунди, до сада нисте чули, заслужује да буде испричана, спада у ред – интимних!
Пре деценију и по... Аеромитинг
„Батајница '98.“, 14. јун 1998. године... Дан који није био баш од оних, коментарисали
су пилоти, погодних за летење... Ипак, десетине хиљада љубитеља ваздухопловства
окупило се на војном аеродрому. Пилоти одувек знају како да их учине
задовољним, навикли су их на најлепше. Од својих летелица увек успевају да „извуку“
највише...
*
Тек
када је на десној нараменици плаве официрске блузе, где су се налазиле ондашње
„официрске звездице“, чин пуковника, осетио као другарски спуштену руку, и када
се полуосврнуо, и краичком ока иза себе угледао добро познат му лик, како заклоњен
његовим телом, кажипрстом леве руке, у знаку: пссссст...(!), и тихи „шум“ те назовимо речи...; схватио је да иза њега
стоји лично генерал Љубиша Величковић,
командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, загонетно се смешећи,
помало тајновит, у сагласју са изненадним неопаженим појављивањем. Крајње
сталожен, обичан и непосредан.