Никада не знате када ће вам нека прича
користити и ка чему ће шта водити (…) наш ум проналази чудне начине да повеже
ствари, зато га редовно храните(!) занимљивим стварима... Једанпут сам
прочитао: „Уму треба непрекидно давати 'тегове'!“.
Ја мојем уму редовно (до)дајем разне корисне „тегове“, свакодневно. Под овим
насловом – ПИШЕМ КАКО ГОВОРИМ (1, 2, 3...
део) – делићу и с вама спонтано, боље рећи: (по)нудићу вам, многе корисне „језичке
тегове“, а ствар је, наравно, вашег – избора...
Данима се већ пењем на дрвене покретне
раскречене „зидарске“ мердевине... Небројено. Пентрам се до врха и силазим... Горе
доле... И опкорачујем их, ради стабилности. Једино заједничко нам је висина –
сто осамдесет и четири. Као да се пењем „поврх самог себе“. Да, завршавам неке
радове у кући. „Постављам“ струју. Без „треће руке“: штемовање, развлачење
каблова, „гуљење“ изолације, угипсавање пластичних кутија, повезивање бакарних
жица, изолација траком... Па нека (мени!) сада неко каже да су новинари
„универзалне незналице“!
Не помињем „гутање“ прашине, упалу
мишића, ожиљке по шакама, сналажење, отресање зноја, комарце, куповину
материјала, чишћење разних остатака по поду, муње и громове, чак и успутне
„домаће задатке“...; али решио „даса“ (тај сам!) да буде сам свој мајстор... Тек
пожуривања од „мојег инвеститора“, и нестрпљење мајстора молера који једва чекају
да „ускоче“ и „покрију“ малтером све оно што сам недељама толико пажљиво, одмерено,
правилно, „као за себе“... – „креирао по зидовима и плафонима наше куће
поносне“...
Ваљда ћу успети правовремено
да скицирам схеме и фотографишем све по зидовима редом, како би сутра и остали
„нараштаји“, кад им „падне да бургијају“, знали: где се који кабл налази и куда
сви пролазе. За документацију. Питате се: зашто вам све ово натенане помињем. Није
баш уобичајено, ае! Научили сте, надам се, да код мене све „има везе“! (Има.)