Странице

петак, 29. август 2014.

ЖИВОТОМ СМРТ НАДЈАЧАНА


Дављеник… (Назовимо тим именом ондашњег десетогодишњака!) У наизглед мирној води! Каснији „дављеников“ повремени ружан сан о тамном и мутном љигавом дну довољно дубоког стрмог корита великог војвођанског Канала Дунав-Тиса-Дунав, надомак варошице Пригревица... Тренутак додира невидљиве границе између „дна живота“ и „капије смрти (утапањем)“, остао је утиснут у свест „дављеника“ као вечити истовремени језиви додир и јаве и сна...  Догађај који се дословно памти, понекад и сања, а најчешће се прича истинито за наук.

Нису овај сан „смекшале“ ни протекле деценије. Безмало пола века. Нису га претворили у „фронцле“ сећања. Као да је тек од пре неколико дана, недеља, месеци... „Дављеника“ непрестано копкају непознанице: зашто се десило(?), како се ипак срећно завршило(?), шта би било да животом смрт није била намучена и надјачана(?) и то, у последњем једва свесном покушају...

понедељак, 25. август 2014.

ПИШЕМ КАКО ГОВОРИМ (3. део)


Идемо право „у главу“, без увода, јер сада већ имате довољно „искуства“ и можете да пратите и промишљате потпуно концентрисано и радознало. Навешћу вам прво пример једне вести чији се основан (препознатљив) садржај свакодневно „врти“ посредством „малих екрана“, на радијском програму, у писаним медијима, на „он лајн“ порталима, у говору разних посленика изговорених и писаних речи, готово на сваком кораку... Мењају се само лица, нивои, околности, локације, теме, предмети... Невероватно колико нико од „зналаца језика“ не реагује (подразумевам: и професоре и лекторе)...


С мамом на челу! (а не: на челу с мамом)
Поносна мама их лично води!
Обратите нарочиту пажњу на форму, редослед речи у реченици, смисао, значење... Навешћу исту вест на два начина, поновићу је: први пут „правилно“ (и нећу је у наставку коментарисати), а други пут „неправилно“ (а њу ћу детаљно „сецирати лупом и скалпелом“, све до најситнијих „цреваца“)... На пример, вест би најкраће и најлакше могла да изгледа овако:


~ (1) Правилно:  „Делегација Владе Републике Србије, с Премијером на челу, посетила је поплављене регионе, и људи из локалних власти су их информисали о великој штети и последицама које је изненадан талас поплава нанео тамошњем становништву. У оквиру плана посете, предложене су и одговарајуће мере...“.  (Довољно...!)

~ (2) „Неправилно“:  „Делегација Владе Републике Србије, на челу с Премијером, обишла је поплављене регионе, и људи из локалних власти су их упознали са великом штетом и последицама које је изненадни талас поплава нанео тамошњем становништву. У склопу плана посете, предложене су и адекватне мере...“.

(Упоређујте подвучене реч по реч, слово по слово! Пажљиво! Стрпљиво! Пробајте сами да уочите разлику! Почните да промишљате, бар почните! Објашњења и предлози су у наставку поста. ~ Избор је ваш!)

среда, 20. август 2014.

ИСПРАВЉАШ МЕ ИСПРАВЉАШ


"Сан летње ноћи" - исправљај ме исправљај...!
Забележено непосредно након необичног сна. Помало буновно. У стилу: није баш свеједно! А „окачено“ о блог пост спорадично и спонтано, такорећи „прва рука“, нанизано без „задње“ намере, без посебног реда, и без редиговања и „улепшавања“, јер могао бих само да „покварим“ фе-но-ме-нал-не (увек се прво питам: где је и у чему је – феномен?!) начине изражавања, говора, комуницирања..., „главних јунака“ из сна, који су се лако сами препознали!

Ако вам, када је о језику реч (нисам рекао: „када се о језику ради“ или „што се језика тиче“!), ово што ће уследити, не личи на приближавање „дну дна“, и заиста немам коментар. Уствари: имам, али задржаћу га за себе, дубоко у себи – као у сну... Ако се о нечему много размишља, онда вас то „посећује“ и у сну. Нормално! Ипак, рећи ћу вам о „сјајној и феноменалној“ слаткоречивости „парче“: то је претерано штетно усмерено (не)одмерено улепшавање стварности! ... Пошто сте, вероватно, нестрпљиви идемо „лицем у лице“ ка „јунацима сна“. Пишем како они говоре!  (Напред, три-четири сад!)

петак, 15. август 2014.

ПИШЕМ КАКО ГОВОРИМ (2. део)


Знам многе особе у поодмаклим годинама, које на питање: „да ли би желео да се вратиш у године које си имао пре око пола века(?)“, углавном без дубљег размишљаја одречно одмахују главом. Значи: (Он!) не би желео! Не пресудно зато што је задовољан досадашњим животом; ни зато што има одговарајуће брак и породицу; ни зато што је окружен „управо извесним“ најдражим особама; ни зато што не би желео да све опет проживљава из почетка; ни зато што су га разне „недаће“ и неправедни ратови „газили“... Значи: ништа толико посебно(!).

(...и говорим како пишем!) Замислите: један од највише одвраћајућих разлога, што не желе да се врате на свој „негдашњи животни почетак“, и кад би им се опет могло да отварају „врата живота“, на пример, у десету годину младости, јесте: ма ко ће опет да учи све оне предмете у школи, или да полаже све оне силне испите, или последипломске (нисам рекао: „постдипломске“!) студије, или грчевита борба за запослење и напредовање у каријери, или... Не помињу ни тешке услове живота, ни прележане болести, ни служење војног рока, ни порођајне муке... Већ, најчешће: не желе поново да уче!?

понедељак, 11. август 2014.

ПРАЗАН БЛОГ ПОСТ


Хаах, празан блог пост, хајде да и то видимо!
Празан блог пост сличан је празном буреку. Наједеш се само уколико баш такав бурек волиш. Зависи од укуса. Ствар може мало и да се побољша“, ако док једеш празан бурек, заливаш га и јогуртом. Питање се намеће: а са чим можеш да „заливаш“ празан блог пост(?), а да ипак утолиш ту врсту „блог глади(!). И празан блог пост и празан бурек, називају: „с празним“. (Добар почетак, ае!?)

Да ли треба (а требало би!) да вам најпре одам „малу тајну“ која се односи на овај блог пост. (Треба, треба...!) Решио сам да мало експериментишем, да направим мали оглед, с покушајем да пост личи на есеј. Есеји и огледи значе једно те исто. Само што је есеј туђица узета из француског језика, а оглед је превод те речи на наш језик.

Није исто: бити поштен према својим читаоцима и одмах им на почетку поста рећи за „намеру“... или бити „мућак“, па кад своје читаоце добро „намучиш“, кажеш им тек на крају ту малу „подлост“ о огледу. (Тога нема међу нама!) Још их после као молиш, онако „изгладнеле“, да ти опросте и да се не љуте на тебе што си их све време „замајавао“ – празним блог постом... Овако, читаоци ће из чисте радозналости, растерећени, заинтересовано прочитати тај пост од првог до послењег реда. Јер тако им се баш хоће. Јер имају поверење у „одабраног“ блогера, да их неће испразно изневерити. (Никад!)

среда, 06. август 2014.

ПИШЕМ КАКО ГОВОРИМ (1. део)


Никада не знате када ће вам нека прича користити и ка чему ће шта водити (…) наш ум проналази чудне начине да повеже ствари, зато га редовно храните(!) занимљивим стварима... Једанпут сам прочитао: „Уму треба непрекидно давати 'тегове'!“. Ја мојем уму редовно (до)дајем разне корисне „тегове“, свакодневно. Под овим насловом – ПИШЕМ КАКО ГОВОРИМ (1, 2, 3... део) – делићу и с вама спонтано, боље рећи: (по)нудићу вам, многе корисне „језичке тегове“, а ствар је, наравно, вашег – избора...

Данима се већ пењем на дрвене покретне раскречене „зидарске“ мердевине... Небројено. Пентрам се до врха и силазим... Горе доле... И опкорачујем их, ради стабилности. Једино заједничко нам је висина – сто осамдесет и четири. Као да се пењем „поврх самог себе“. Да, завршавам неке радове у кући. „Постављам“ струју. Без „треће руке“: штемовање, развлачење каблова, „гуљење“ изолације, угипсавање пластичних кутија, повезивање бакарних жица, изолација траком... Па нека (мени!) сада неко каже да су новинари „универзалне незналице“!

Не помињем „гутање“ прашине, упалу мишића, ожиљке по шакама, сналажење, отресање зноја, комарце, куповину материјала, чишћење разних остатака по поду, муње и громове, чак и успутне „домаће задатке“...; али решио „даса“ (тај сам!) да буде сам свој мајстор... Тек пожуривања од „мојег инвеститора“, и нестрпљење мајстора молера који једва чекају да „ускоче“ и „покрију“ малтером све оно што сам недељама толико пажљиво, одмерено, правилно, „као за себе“... – „креирао по зидовима и плафонима наше куће поносне“...

Ваљда ћу успети правовремено да скицирам схеме и фотографишем све по зидовима редом, како би сутра и остали „нараштаји“, кад им „падне да бургијају“, знали: где се који кабл налази и куда сви пролазе. За документацију. Питате се: зашто вам све ово натенане помињем. Није баш уобичајено, ае! Научили сте, надам се, да код мене све „има везе“! (Има.)

субота, 02. август 2014.

МОЈЕ МАЛО ОТКАЧЕНЕ

     

         



(Уместо увода)

О Т К А Ч Е Т А К

Песму понекад испеваш,
да би у себе као побегао.
И шта? Тамо само чекаш;
будеш откачен и одбегао!
Испеваш понекад и песму,
да би у себе се – сакрио!
Сањаш непрекидну чесму
а само си кап воде попио!
Песму најчешће казујеш,
да би из себе се – вратио.
А шта друго да очекујеш;
пола си карте – платио!?



ЛЕВА ПЕСМА  ~ (Лева..., и све... све...; а мисли – сиве?!)
SONG…VOICE  ~ (Говори како пише: song...voice...гонг!)



* * *

ЛЕВА ПЕСМА

Лева песма
у левој збирци
левог песника
писана левом руком
и леви крици
са меког јастука
левог кревета
левог света
у коме живе
леви људи
и њихове мисли сиве
док леве се жеље
из сна буде.

Ти, леви песниче
до звезда си се пео
а тамо
само
нашао си
– леви пепео!



* * *

SONG…VOICE

Song…voice
тачно време... gong,
на тргу бука,
аутомобила бригада,
song…voicesong;
све је хармонично
к'о пријатна песма,
voice…song
а свачије лице
истиче себе свог
voice…voicesong.
Замишљам да сам
на говорници,
дерем се из свег гласа,
а руља ме слуша
и пита се ко сам,
зар је то важно,
ја сам њен део
бунтован песник сам
и за њу певам;
да баш за вас гомило,
то је важно – а не шта;
изађите на улице
и певајте са мном:
SONG…VOICEVOICE…SONG
SONG…VOICESONG…



* * *












О Т К А Ч...E N D

Био вам ово јубиларан блог пост – стоти.
Не замерите ми што су стихови откачени.
Још ко је икад римовано пробао да кроти;
нека пева и вама..., а нека пева – и мени!



* Песме ове, из времена  РОК – ХИПИ – БУНТ... – „седамдесет и неке...“ – само што више откаченоБележене на „рокенрол бунту“ – наше (и моје) младости!