Странице

субота, 30. март 2019.

МОЈЕ О ОТКУЦАЈИМА






















ПРЕ*ОТКУЦАЈА
Откуцаји срца и сата пониру и узлећу.
Срце куца а сат откуцава, непрекидно.
Откуцаји некад урањају у тугу, и срећу.
Кад откуцаји утихну, испод њих је дно.


*  *  *


ОТКУЦАЈИ САТА И СРЦА

Нису откуцаји срца исто што и откуцаји сата.
Откуцаји сата су чврсто учасовничени.
Откуцаји срца су животом надахнути.
Сваки откуцај срца је раскош оригинала.
Сваки откуцај сата је поновљен акорд.
Откуцај нове секунда само је иста фраза.
Откуцај такнутог срца одраз је даха и уздаха.
Одјек часовника бат је истрајан и равномеран.
Дамар поникао из срца није лако читљив.
Откуцаји срца броје непоновљива усхићења.
Откуцаји сата бележе огољене тренутке.
Удари срца не могу бити нотама записани.
Њихања клатна најчешће су једнолична.
Откуцаји срца немају секунде и минуте.
Откуцаји сата немају животне нијансе.
Сат откуцава свима препознатљив белег.
Срце само песнику откуцава знане знаке.
Сат разбацује своје откуцане тика-таке.
Срце хронолошки слаже стихове у песме.
Сат сакупља минуле нам нити и путање.
Срце шири шумове танане разноврсне.
Откуцаји сата налик су на возове и шине.
Откуцаји срца јуре као разиграни слапови.
Сат подсећа на пригушене одјеке баса.
Срце личи и на танане звуке клавира.
Сат откуцава по већ изанђалој инерцији.
Срце буди и подстиче, док крв протиче.
Откуцаји сата као да само равнају поља.
Откуцаји срца надлећу и долине и планине.
Откуцаји сата клањају се сликама у оквирима.
Откуцаји срца додирују душу речи и осећања.
Откуцаји сата имају фирмирану етикету.
Откуцаји срца немају границе, припадају свету.
Часовник неумитно откуцава време свему.
Срце док куца стално има неку нову тему.


*  *  *
(Д. П, 30. март 2019, Земун ~ Многи наши откуцаји!)
**Фото: (1) Годови – отисци у стаблу. (2) Ваш блог песник, млађи.




















ПОСЛЕ*ОТКУЦАЈА
Откуцаји постоје увек, и после и пре.
Срце ослушкује душу, док сат време.
Одјек свих откуцаја одасвуд допире.
Све су то неизбежне животне креме.

уторак, 19. фебруар 2019.

МОЈЕ О ОПРЕЗУ






















ПРЕ*ОПРЕЗ
Опрезно промишљање о опрезу,
доноси значајан квалитет више,
отвара јасну философску лепезу,
границу ка вечности нам брише.


*  *  *

ОПРЕЗ У ПЕСНИКУ

Само добар песник
у себи има – опрез,
песник није весник
дубоког опреза без.

Опрез је у песнику
важнији неголи рез,
неопрез има прилику
да крњи поетски вез.

Опрез песме уздиже
и изнад висина неба,
толико их високо диже
онолико колико треба.

Опрез наскроз умива,
скрива се у песмама,
и кад невидљив бива
дуго одзвања у нама.

Опрез ствара разлику
за збивања у римама,
неопрез покрива слику
бојену тихим плимама.

Неопрез танкост недри,
песме стиска у скелет,
песник опрезом ведри,
слободан удахњује лет.

Опрез није сувишан,
треба увек да је будан,
стих тад није површан;
поетски осећај је чудан.


*  *  *
(Д. П, 19. фебруар 2019, Земун ~ Поетски опрез – неопходан!)
**Фото: (1) Лепота земунског кеја. (2) Ваш блог песник, данас.




















ПОСЛЕ*ОПРЕЗ
Схватамо: опрез је битан скроз наскроз,
и мирођија је неизоставна баш у свему;
не може стићи далеко ни један наш воз,
свима треба појаснити ту необичну тему.

уторак, 22. јануар 2019.

МОЈЕ О САМОЋИ (2)






















ПРЕ*САМ
Никад ниси сам, чак и кад ти се чини.
Увек у мислима твојим: ја сам, знај!
Нарочито кад нађеш се на месечини;
тад поред тебе стојим, као твој одсјај.



*  *  *

ПОНЕКАД САМ

Да ли си заиста понекад сам,
мада ти се у трену тако чини,
знаш да живот има свој плам,
судбина само баца своје чини.

Испуњавају те многе деценије,
уоквирују сва твоја остварења,
нестају нејасноће: јесте и није,
магле обриси мирног старења.

Корачаш, ипак, на својој стази,
твоје мало Ја тражи своје Ми,
невидљив неко иза тебе гази,
тај неко је Он, а ти си само Ти.

Богојављање, да жељу оствари,
верујеш како никада ниси сам,
шта то понекад срећу поквари,
да л` баш увек све од себе дам?

Благосиљаш за срећу у љубави,
утканој на земљи, небу и океану,
ко се још довољно собом бави?,
не знаш да бираш праву страну!


*  *  *
(Д. П, 19. јануар 2019, Земун ~ Тај осећај, да си – сам!)
**Фото: (1) Близак контакт са Дунавом (2) Ваш блог песник, недавно.




















ПОСЛЕ*САМ
После сваке твоје помисли самотне,
о свему што те окружује ил` удаљава,
само ми не реци да је због мене, о не,
могло би да ме намах дубоко успава.