Странице

четвртак, 28. април 2016.

МОЈЕ АКО ВОЛИТЕ





















ПРЕ*АКО
Шта ако ваше „ми“ превазилази моје „ја“.
Шта ако је и виртуелно само део стварног.
Шта ако порицање смрти није спас од краја.
Шта нас то удаљава од загрљаја неспарног.


*  *  *

АКО СЕ ВОЛИТЕ...

Шта ако се волите ћутањем
шта ако се волите шапатом
шта ако се волите растојањем
шта ако се волите топотом.

Шта ако се волите љубомором
шта ако се волите прошлошћу
шта ако се волите грозомором
шта ако се волите гордошћу.

Шта ако се волите мржњом
шта ако се волите свађама
шта ако се волите патњом
шта ако се волите бодљама.

Шта ако се волите тугом
шта ако се волите сећањима
шта ако се волите дугом
шта ако се волите враћањима.

Шта ако се волите невером
шта ако се волите празно
шта ако се волите пепелом
шта ако се волите наказно.

Шта ако се волите сузама
шта ако се волите писмима
шта ако се волите медузама
шта ако се волите стисцима.

Шта ако се љубите зубима
шта ако се грлите мислима
шта ако се милујете ноктима
шта ако се дозивате порукама.

*
Шта ако би вам пријала кап меда.
Шта ако вас мами капљица вина.
Шта ако би вас заситила мрва хлеба.
Шта ако вас неће – срећна детелина.


*  *  *
(Д. П, 8-19. април 2016, Земун; ако се тако волите..., да ли се онда и волите...?!)
**Фотке: „Трешња већ олистала“ (Фрушка гора) и „Киша у Београду“ – настале у  априлу 2016.




















ПОСЛЕ*АКО
Ако интелектуалац успешно одолева варварству.
Ако несрећник тражи детелину са 'четири листа'.
Ако љубав олако трезвено препуштамо пијанству.
Ако тренутак прохуји, шанса више никад није иста!


четвртак, 21. април 2016.

КАД БРАДА „МРЕЖУРА“


Покушао сам да "(с)мрежурам", баш сам се потрудио,
али не иде, не иде... Ипак, погледајте "неке" друге...
Смрежурана брада мора да крије неку одређену црту људског карактера. Када је у „пакету“ са тврдо подвијеном доњом усном и подвученом под полустегнуту горњу, онда је израз лица потпуно необичног изражаја. То се догађа када људи „нису сасвим своји“, уочио сам, у посебнијим ситуацијама, када намеравају да прикрију тренутно осећање или усхићење само њима самима знано. Слично као некоме када приликом фотографисања снажно стисне вилице и „залепи зубе за зуба“, а тога није свестан.

Моја „блог лупа“ је то лако уочила, а мени као обичном људском бићу је требало мало више времена да то приметим и повежем. Приметио сам ту „појаву“ – „мрежурање“ браде и подвлачење доње усне – прво код многих „важних“ личности светске и домаће политичке сцене. Најчешће браду „мрежура“ амерички председник Барак Обама. Чим се рукује с неким светски значајним, чим се нађе пред камерама, чим изађе пред масу људи, чим му се неко значајан обраћа, чим је на било који начин узбуђен...

четвртак, 14. април 2016.

МОЈЕ СКРОЗ КРАТКЕ
















ПРЕ*КРАТКО
Оно што у 'кратку песму' не може да стане,
и што наговештај философски песми даје:
док је смислено читамо да и нова постане!
А краткоћа песме чини само, да дуже траје.



*  *  *


КРАТКО А МНОГО

Имам те,
а немам те!

Имаш ме,
а немаш ме!



*  *  *
(Д. П, 1. април 2016, Земун; може ли краће, а више...!?)
*Фотографије: 14. април '16; "Кишни дан" и "Поглед из поткровља"




















ПОСЛЕ*КРАТКО
Није ми била намера да песму разуме свако,
јер свако може до свог одговора наособ доћи:
коју поруку може носити 'кратка песма' овако?
Ко не схвати сад, једног ће дана сигурно моћи.


субота, 9. април 2016.

БОТ ЗНА ВЛАСТ


(Измишљен интервју – са једним „ботом“ – ништа посебно, али...)

*

Ове гране смокве нису имале избора,
засађене су и примиле се на травњаку
усред градске вреве... (фото: 8. април '16)
* Добар дан, да ли сте ви – БОТ?

- Добар дан... Ако мислите на оно: „бот од ро..бот“, онда са мном губите време. Откуд вам идеја да са мном о томе разговарате. Ваљда је очигледно да сам ја од „крви и меса“, какви роботи?!

* Па, рекосмо приликом договарања „интервјуа“ да ћемо покушати да направимо „измишљен интервју“, да неке људе или уверимо или разуверимо. Мали изазов, па нека на крају читаоци сами закључе! Па, хоћемо ли?

- Хајде, нека вам буде. Само немојте очекивати од мене да будем баш у улози „бота“, јер осећам, од самог почетка, да „наводите воду на ту воденицу“. Почињем да се питам ко је баш мене препоручио за овај интервју; али пошто рекосте да је измишљен, нека (вам) буде, у стилу: „мачку је убила радозналост“. Ипак, бранићу се стрпљењем.

* Да ли је тешко или лако – препознати БОТОВЕ...? Како уопште започети разговор о БОТУ? Да ли БОТОВИ заиста постоје? Да ли довољно знамо значење појма – БОТ...?

недеља, 3. април 2016.

НЕПИСМЕНИ КАО БЕЗИМЕНИ


У кревету... Пред поноћ. Легнем мало раније него обично. Неће ми сан на очи. Нисам одавно „бројао овчице“, да бих се некако заварао и што пре заспао. Ујутро би требало рано да се пробудим и устанем. Зажмурим. Спонтано ми мисли крену у сусрет неписмености, непознавању правописа и граматике... Неписменост : писменост! Прво ми падне да мисли упоредим са оном статистиком, као у фудбалу, однос процената (%) као одраз поседа лопте на терену између две екипе – 50:50, 63:37, 70:30... Учинило ми се баш згодним да „семафор“ одмах прикаже однос писмени : неписмени. Чинило ми се да је то боље него да „бројим овчице“. Да ипак буде нешто, али не било шта!

Цвет трешње... Лепота која се уздиже ка небу...
Сматра се и да пролеће почиње цветањем трешње!
(Фотка: 2. априла '16, подно Фрушке горе)
Проблем је што у области (не)писмености међ' данашњом популацијом постоји и категорија – полуписмени. Сврставам, одмах, неписмене и полуписмене у једну заједничку групу, јер лакше је за „баратање“ када су две групе, него када их је три. Промичу ми речи и фразе које сам ових дана слушао на медијима, читао на друштвеним мрежама, слушао у говорном језику свакодневице... Примери на сваком кораку, превише их, само врцају.

Упссс.., ево је једна од тих речи: правилно се каже свакодневица, а не „свакодневница“ (погрешно је рећи са „н“). Изражено у процентима износи приближно 90:10 одсто у корист оних који греше; може се закључити да скоро сви греше. На више начина сам указивао на ту језичку грешку, посебно на друштвеним мрежама, али људи су навикли и или уопште не примећују, или су тврдоглаво привржени стеченој навици, где и како год... Јер боже..мој они тако већ деценијама причају или пишу, па где сад да мењају.