Странице

среда, 07. мај 2014.

(НЕ)МОГУЋА ЉУБАВ ВИРТУЕЛНО


Да ли је могућа љубаввиртуено (?), на (друштвеној) мрежи финих електронских осцилација – on air...? Да ли би онда она (та љубав) била она права“(?)... Или, увек (па и тамо) постоји неко АЛИ..., што срећу квари!? Заправо, стотину ствари се може „тамо“ сазнати или наслутити (једно о другом) у свега неколико реченица, разменом неколико приватних „затворених“ порука, али најјачи „адути“, ипак, остају задуго изван контекста. Обострано... Ако кажемо: изван контекста, лако нагађате на шта се тачно мисли... Баш на оно што се код „интернеташа“ најдубље крије иза сваког „јусер нејма или „аватара“, а што је „до грла закопчано“ и што се може (можда) сазнати само приликом – стварног сусрета...

 



* * *


ВИРТУЕЛНА (НЕ)СТВАРНОСТ
 
Размишљам, ових дана, и питам се нешто:
о нашој стварности и виртуелном нам свету.

Постављам себи, многа питања –
невешто,
а одговори неће никако, да „слете“ у мету!

Свет виртуелни „саткан“ је од
низа
: МОЖДА.
Све је, некако, извађено из
ван
– КОНТЕКСТА.
У реалном свету, одговори су увек: НЕ и ДА,
и, најчешће, држимо се подаље од – ТЕКСТА.

Кад у виртуел-свету
емоције
нагло – прораде,
много лакше тад' дотакнеш и „просторе тесне“.
А када у реал-свету, настану „
стварне
обраде“:
ко није високо узлетео, мање доле – „тресне“!

Ако ме баш неко, онако, упита –
виртуелно:
Да ли је добро
нестварно високо
полетети?!
Мој би савет био,
и коначно и објективно
:
најпре добро размисли
како ћеш – „слетети“?

Иза наших виртуелних: имена, постова
и аватара,

много се још
те тога, ипак, (не)намерно – крије!
Олако се лако, тако, и нестварна слика ствара,

па, оно што можда јесте, можда стварно и – није!









* * *

П. С.
Шта уопште значи ВИРТУЕЛНО...? Да не залазимо у сверу „виртуелне реалности“ (Virtual Reality)... Само у Вујаклији има десетак различитих тумачења. Ради покушаја усмерења у тему следећег занимљивог блог поста, који ће бити само прозни наставак и допуна ове поетски започете уводне „приче“: о могућности заљубљивања љубави) на друштвеним мрежама (?!), „преко интернета“, можда би од највеће „користи“ била кратка дефиниција која означава термин виртуелно као оно што опонаша природно али није од природе, већ само споља има њен изглед... Тако: најчешћи изглед „истине“ састављене од „резанаца“ извучених из – контекста. Хмм, онда је и та истина поприлично „виртуелна“... Збуњујућа! ... (*За неколико дана, следи занимљива прича! Како год!)

 

9 коментара:

  1. ПОШТО ЈЕ ВАШ РАД ПРОТКАН ВАШИМ ЖИВОТОМ ,ВАШИМ СУМЊАМА ,НАДАМА ,НЕДОУМИЦАМА И СТРАХОВИМА ,ЈА ВАС ПИТАМ ДА ЛИ СТЕ И ОВАЈ ПУТ ХТЕЛИ НЕКЕ НАШЕ ОДГОВОРЕ ,А ОД ВАС НА НЕ ПОСТАВЉЕНА ПИТАЊА ,А ПРЕД ВАМА ПОСТАВЉЕНА ?
    ЈА МИСЛИМ ДА СЕ ПРЕКО ВИРТУЕЛНОГ МОЖЕ ЛАКО ДОЋИ ДО ОСТВАРИВОГ ТЈ ЛИЧНОГ КОНТАКТА .....ЧАК ШТА ВИШЕ ЈА САМ ВАМ ЗА ТО ЖИВИ ДОКАЗ !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Може се рећи, имам поприличну "животну километражу", веома садржајну, свеколика искуства, па и "догодовштине" на друштвеним мрежама. Искуства су сасвим лепа, истинита, и често их можете "препознати" у мојим постовима. Доста времена провео сам на одрерђеним форумима ~ тврдим да је "виртуелна стварност" - када су саговорници добронамерни - лепша страна интернета. Слажем се да је наставак "контакта" у стварности могућ, под условом да су коректни, одмерени, искрени, отворени, ненаметљиви...
      Нисам (овде) очекивао посебне одговоре, јер нисам ни питања тачно понудио. Обрадују ме коментари "испод блога", јер ови са Г+ се не преносе аутоматски; пробао сам али онда се изгубе сви који су директни на блог. Искључују једни друге. Технички проблем. Определио сам се за оне директне.
      Радо ћу одговорити на сва ваша питања. Једино, на мрежама сам стекао нека искуства, нпр, мораш мало бити "закопчан", не треба се потпуно отворити. Зато сам и поменуо одност: истина & контекст... Контекст нестаје тек када дође до сусрета... Када људи пристану да иду "корак даље", како год?!
      Идемо даље, пријатно! Кад год имате времена, и потребу, коментар испод блога ми чини задовољство. Мој темпо је мало лааганији од вашег. И, зашто бисмо се - персирали. Ајмо, брате, на - ТИ. Поздрав.

      Избриши
  2. ДРАГО МИ ЈЕ ДА СМО СЕ РАЗУМЕЛИ ....ОВО ЈЕ КРАЈ - ИДЕМО ДАЉЕ !

    ОдговориИзбриши
  3. Nestašica je iskrenosti, prijatnosti, dobronamernosti, ljubavi... U bilo kom svetu. Lično, ne pravim razliku izmedju realnog i virtualnog, jer polazim od sebe. Ja sam uvek ja. Nezakopčana, neposredna i otvorena. No, znam da su ljudi skloni marifetlucima, i najčešće, nespretnim lažnim predstavljanjima. Jer svi koji imaju malo bolju intuiciju, lako ih mogu "provaliti" - Čitanjem izmedju redova! Cenim da i ti to umeš. Kao što u realnom svetu posmatraš ljudski pokret, mimiku i izraz lica pri razgovoru ( gde reči mogu biti jedno, a telo odaje drugo ), tako i na netu "hvataš" sitne, neprimetne greške koje ih odaju. Uvek ima neka reč, ili rečenični sklop u kome možeš otkriti istinski karakter sagovornika. Banalne laži o godinama ili izgledu se ne računaju, jer na netu su nebitne, a na "javi" se, svakako, razotkriju. Ljubav u virtualnom svetu?! Svakako moguća! Ako ti se posreći! :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Снежана, потпуно потпуно потпуно се слажем. Све што си поменула могу и ја да "потпишем"... Под пуним именом и сопственим портретом једино сам овде на блогу и на Фејсу (Dragan Petrusic, latinicom). Све остало (форуми, твитер...) сам под "ник нејмом" и "одабраним" аватаром.. Имам своје разлоге што сам понекад и донекле "закопчан"... Сматрам да "тамо" где пишем веома "оштро", важнији је садржај писања од тога "ко сам". Тада ми нису битни "радознали", већ "мете" које (по)гађам. Остварен сам довољно, имам "места под Сунцем" довољно.
      Увек ми је битно да се никада не служим неистином, неискреношћу, непоштењем, непристрасношћу, "клацкалицама"... Увек могу све да објасним и појасним.
      Понекад је "виртуелна стварност" умела да ме "понесе" и инспирише и "пробуди лептириће"..., више од назовистварности. Мислим да ми се, како ти рече, "посрећило". Али, само до границе искрености, без и најситније лажи. Знаш, мислим да имам - поверење у себе(!).
      Тренутно ми је, сем свега што сам поменуо, веома важно поверење оних који читају моје блогове. (Можда некад мало улепшам, али само у мери "слободе ствараоца").
      И те како, у "виртуелном свету" љубав може бити немерљиво лепа и пуна неописивих емоција. Имам лепа "фер-плеј") искуства. Веруј ми, на реч! Хвала на занимљивом коментару!

      Избриши
  4. U medjuvremenu, podelih jednu staru priču o ljubavi "preko žice", u čijoj objavi sam te "tagovala", namerna da je pročitaš u prilog dokazu o mogućoj realizaciji iste. :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ееее, то је прича, уз ову тему - о виртуелној љубави - и треба сви да је прочитају, али сви! "Прича за Меги..." је боља од било ког "обрасца" када се неко преиспитује у дубини (своје) душе: Да ли му се икада "посрећило"?! Ко разуме схватиће! Од мене, велико БРАВО! Има се рашта - читати.

      Избриши
    2. Blagodarim! Nemam ti ja više reči od ove, jedine prikladne... :-)

      Избриши
  5. Veoma interesantan topic, izvinjavam se , interesantna tema.
    To koliko se secam smo zvali "Masta radi Svasta".
    Manje vise svako je imao taj virtual svet pre ove tehnologije , pa i sada dok spava i sanja.Neki svoj unutrasnji svet , fantazije pa i osecanja . Jedno od osecanja je i ljubav.
    Pre je to bilo licem u lice pa nije bilo foliranja . Sada se jludi zatvaraju, ne gledaju se licem u lice zato sto se ne druze dovoljno fizicki . Svako je zauzet sa sobom i nema vremena .
    E pa sada imamo mogucnosti za click ovamo click onamo .Pa ispadne kako kome hoce virtualni svet .
    Ja sam uvek bio i ostacu za pravo , solidno i opipljivo konkretno .

    ОдговориИзбриши