Странице

субота, 24. мај 2014.

МОЈЕ „НОУ НЕЈМ“




СТИХОНАЈАВА
„Плусевима“ ставили сте ми „на знање“,
да вам баш годе моји – стихови и риме.
Препознали сте моје искрено настојање,
почаствован сам веома – поносим се тиме.

Песмама својим, није ми корист – хтење,
не, не..., не тражим билошта – не никако!
најважније је наше узајамно – поверење,
јер оно се стиче тешко, а губи веома – лако.

Кад писцу дат је дар, да и римовано – збори,
леп манир је да стихове што чешће – „шерује“.
Лепа осећања, код читаоца својих да – твори,
све дотле, док у љубав лепоту и наду – верује.





* * *

Време нам
пркосно маше
одлазећи;
остављајући нас
да бежимо
из прошлости,
да јуримо за
будућношћу,
(и тамо и овамо...)
а стално смо,
ипак, у
садашњости
– само!




* * *

Човек живи,
хода по свету,
засађује свуда
– године,
као саднице.

Не може их
понети собом,
ал' зато, носи на
својим леђима
– година бреме.

Док време протиче
као обична река,
једанпут дневно
скрива га вече.

Оно ни тада
– не мирује,
наставља да тече,
залива саднице,
док на њима расту
разни плодови
– успомене.

Од тебе..., од мене...
од мене..., од тебе...

Остаће једном
заувек само
– година бреме.



* * *

Лист
када одлепрша са гране,
осмех
када заувек нестане,
година
када неповратно оде,
поток
када остане без воде...

Када успомене драге
време почне да брише,
нестаје нечујно све
и одзвања само ехо:

Никад више...
Више никад...
Никад више...!



* * *

Многе песме
тек започете,
остале су недовршене.

Започете могу бити
само једанпут,
јер пишу их ветрови
увек различити.

И живот их често пише.

Песма је у сваком од нас,
и она чека ветар – само.

Живот, не може да чека!






* * *

СТИХООДЈАВА
Мало је једна песма... Мало су две песме... Мало су три песме...
Тек четврта песма затвара вам очне капке, а отвара душу вашу.
Четврта песма грли вас изнутра, нико вам ништа тада – не сме!
Као из чаробне чесме, извире пета песма, и пуни до врха чашу.



*
П. С.
За овакву „форму“ поетског блог поста
инспирација је, опет, покретач једини.
Између блогера и читаоца – код мене је
тако – истина увек бива, негде на средини.



Нема коментара:

Постави коментар