Странице

уторак, 04. октобар 2016.

ШАРЕНА НЕОРУЖАНА АГРЕСИЈА


Јесење боје природе најчешће су жуте. Природа помало жути већ и крајем лета. Биле би лепе и занимљиве и фотографије у оквиру овог фото записа. Видећете зашто су оне ипак само занимљиве. Негативно занимљиве, јер казују о шареним штеточинама у природи. Пожалила се на њих једна брижљиво негована смоква, с мноштвом грана и крупних листова, изникла у подножју Фрушке горе. „Под лупом“ и то постаје битна тема за садржај блога.

Током последњих неколико година, зелено лишће винограда, стабала воћки, и све већег броја и врста биљних изданака природе, све теже успева да сакрије мале жуте, и не само жуте, (као) бубамаре – штеточине. Најразличитијих су боја и комбинација шара од јарких боја. Не бих да их описујем, јер фотографисао сам их, погледајте пажљиво фотке. Представљају праву опасну – „неоружану шарену агресију“ на земљу Србију!

Само прелећу са воћа на воће, редоследом како које воће доспева. Када обрсте грожђе, на пример, одмах прелете на смокву или шљиву или јабуку или купину или... Размножавају се великом брзином, и толико их буде да је уочљиво њихово (пре)отимање  око укуснијих плодова. Много су гори од људи, или бар тако изгледају.

За разлику од наших драгих бубамара на које смо годинама навикли, и помоћу њих призивали госте: црвене са подједнаким готово симетричним округлим туфницама..., ове „бубамаре“ су толико различите да је тешко уочити две исте, мада их можете осмотрити на десетине на простору од једва неколико квадратних центиметара. Не либе се ни да вас грицну, само ако им допустите. И крв би да пију!

Последњих неколико година, помињу се и некакве штитасте стенице „смрдибубе“, штеточине, које су преплавиле целу Србију. Наводно, узроковано брзом променом климе. Уопште намножила се та „вампирска“ гамад (болним уједом сисају крв људима!) на целој земљиној кори као да их неко лопатама избацује из огромних авиона који нас надлећу. Ко зна, можда нам то и чине“!? А, ако је тако, онда је то својеврсна неоружана агресија, па је питање: зашто нас војска не заштити и не „одупре“ се том неоружаном облику напада на нашу земљу. Стекли су се већ услови за проглашење „ванредног стања“. Или, макар да војска координира тај отпор... Ја то најозбиљније! Није параноја, нити помисао на заверу.

Но, док то државни врх не уочи, и док одговорни људи у војсци не закључе да је можда реч (и) о „агресији“ – „смрдибуба рат“ – погледајмо како то изгледа на само једном разгранатом стаблу смокве у делу малог воћњака, на викенд плацу подно прелепе нам Фрушке горе. Забележено оком аматерске камере; под лупом! (Девет фотографија, насумице поређаних)...





























































(крај)

Нема коментара:

Постави коментар