Странице

петак, 05. јул 2013.

ТРИ ВРСТЕ ПОГЛЕДА

Др Ип је млад лекар, све испите на Медицинском факултету у Београду положио је из прве највишим оценама, дипломирао на време, успешно обавио стажирање и положио Државни испит. Започео је већ и последипломске студије, завршио академску специјализацију одличним просеком, а своје стручне радове још током студија представљао на међународним студентским конгресима и објављивао их у светски признатим научним часописима. Ипак га је већ на првом кораку нешто веома „(из)нервирало“, колико год да је добронамеран, толерантан, коректан..., али, прво искуство на клиникама и у домовима здравља односило се на (три) врсте погледа колега лекара које је тамо сретао.

Први погледи, оних доктора, „информисаних“, који су о њему одмах скоро све сазнали, распитивали се или су чули за њега и о њему... Погледи са висине, надмено, у стилу: „који ћеш нам ти овде“(?!). Хмм, кад се неко самопостави изнад тебе толико да најпре (по)мисли како да те гази, сатире, спутава...

Други погледи, од доктора који те и знају и не знају, а сеју поглед ничим изазване и необјашњиве мржње, готово убитачан. Занима их само да ли си им у нечему конкуренција. Међутим, то су углавном безлични потрчци оних првих.

Какви су то пориви?  Шта је у тим људима...(?!)
Трећа врста погледа, и то је поглед, јесте празан поглед претежно старијих колега доктора. Они те заправо и не (по)гледају. Неодређен поглед евентуално допире само до површине твог ЈА, а можда твоја чула понекад региструју и њихово безосећајно „скупо“: „Добар дан“.
Заједнички именитељ поменутих врста погледа јесте: одбојни су и једни и други и трећи. Суштина: комплекси и наше нарави.
Таквих одбојних погледа изгледа нема једино ако сте из неког другог миљеа или „приче“. На пример, из оне којој припада млади др Ип, који је, на срећу, своје лепе манире стицао и прихватао - у породици, основној и средњој школи, или несебично помажући млађим колегама будућим лекарима као демонстратор на многим предметима, затим на тренинзима спортског мачевања као успешан такмичар и тренер...
Зато, ваљда, нескривени одбојни погледи колега лекара могу толико и да (из)нервирају... А, воде - ничему!

Нема коментара:

Постави коментар