Странице

субота, 20. јул 2013.

ПРВЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ ДАНА

Након две недеље на блогу и с блогом, прва запажања су веома повољна. Желим да ОТВОРЕНО поделим с читаоцима и блогопочетницима нека почетна искуства, и позитивна и негативна. Ништа посебно, више ради корисне интеракције.
 
Признајем, осим на развијању идеја за будуће блог-постове, највише времена сам посветио (читај: изгубио!) погледа(ва)њу у бројчаник „укупног приказивања страница“ блога (или: посећеност). Прво, из радозналости да видим колико ми је било „посетиоца“ (тога дана, недеље, месеца...), а друго, колико ће ми времена бити потребно да освојим „прву хиљадарку“. Тачно две недеље протекло је од првог поста до 1.000 посета на блогу - какогод и коликогод.

Одлучио сам да убудуће бројчаник погледа(ва)м само повремено, онако каткад успут, без посебног обраћања пажње, јер пречесто погледа(ва)ње има баш супротан ефекат, одвлачи пажњу а не доприноси. Чак, уочио сам неке нелогичности које су ме довеле у сумњу, да ли је „показивач“ уопште „исправан“ јер ми је данима „скидао“ по стотинак посетиоца дневно које је претходно наводно приказивао на почетној страници блога, али није их „задржа(ва)о“ у статистици. Пратио сам, то ме је испрва преокупирало и помало нервирало.
На пример, на блогу „откуцава... откуцава...“ а када из неког (мени непознатог) разлога „освежим“ страницу, „таксиметар“ се врати на почетну позицију и „пуј пике, не важи...“, нема их приказаних у мојој блог-статистици. Нека је Blogger-у на част што нас замајава својом спорошћу, непрецизношћу, нелогичностима, ко зна шта још (када будем схватио, поделићу с вама!). Зато и помислих, треба га пустити да „живи“ свој живот и не обраћати више пажњу на његово „(од)броја(ва)ње“.

Још нешто, не би се „каунтер“ сетио да сам тачно прикаже, не знам по којем критеријуму, оно мало „званичних“ посетиоца, све док не кренем на „освежавање“ странице, и то: један по један по један..., све док кликћем. Иначе, сам бројач не би се сетио, или можда једног дана, недеље, месеца...

Зато, ако неко зна да објасни: како, зашто, докле, колико... нека подели своје савете; да отклоним бар дилему да ли тако мора или је негде грешка?!

Овај период од четрнаест дана, сматрам, још увек, пробним. А овакве блогове називам ОТВОРЕНИМ, где и ви можете мене (по)нешто да питате, примедбујете, или ме бар „саслушaте“...

Нема коментара:

Постави коментар