
Отпијам лагано гутљаје, кроз полустиснуте усне, да дуже траје…
Чекам да другар Рап донесе уплаћене тикете, из „Моцарта“ - најближи је… Рап је пасионирани кладионичар, игра само фудбал. Одиграо сам три „сингла“. Сва три: „три плус“! Одабрао сам три меча, где може да дође управо тај резултат… А, Дунав као какав самољуљиви „креветац“, само се љуља… Љуљка… Љуљушка…
…Лопта
ударена ОД СТРАНЕ најистуренијег играча Домаће екипе, кренула је са центра…
ИСТУ је прихватио његов саиграч и проследио на десну страну ка брзим бочним
играчима… Начињен је одмах фаул ОД СТРАНЕ одбрамбеног играча Гостију… Слободни
ударац изведен је ОД СТРАНЕ играча Домаћина задуженог за извођење прекида…
Високе лопте се лако докопао голман Гостију и ИСТУ је одмах дегажирао… Акција
Гостију је прекинута ОД СТРАНЕ помоћног судије, због недозвољеног положаја
нападача… ИСТИ се брзо вратио на своју половину… ИСТИ… ИСТА… ИСТОГ… ОД СТРАНЕ некога… ОД
СТРАНЕ нечега… ОД СТРАНЕ… ИСТОГ…
Да је, можда, још само који секунд
потрајало, задремао бих скроз наскроз,
сигурно! Нигде нема оног чаробног
дугмића „муте“, као на "даљинцу", да утишам б(р)уку од
лошег коментаторовог језика који допире однекуд. Другар Рап задихан долази, једва се уздржавајући
да ми саопшти „стање“ на тикетима још са уског сплавског прилазног мостића:
- „Ал', падају голови, ко киша…! Већ на две
утакмице си „доообаааррр“, а није се завршило ни прво полувреме… На трећој је,
већ: 1:1...
*- Коооноообаааррр, још по један „каФућино“, мооолим!!!
Нема коментара:
Постави коментар