Странице

понедељак, 28. март 2016.

МОЈЕ О СТАЗАМА



















ПРЕ*УСКЕ
Уском стазом, у ширем смислу речи,
тешко је двома, да стигну до – краја.
Омеђену љубав ни време не излечи,
недостаје онога, што их чвршће спаја.



* *  *


УСКА СТАЗА

Уска стаза за њих двоје
па не могаху њоме ићи,
преуска беше за обоје,
а желели су брзо стићи.

Кад су стазу изабрали
нису знали тад бирати,
погрешну су одабрали,
не умеју по њој ходати.

Није проблем кривудање
ни путање јој валовите,
газили су они и траву и трње,
водиле их мисли плаховите.

Вероватно се још питају:
зашто уску стазу одабраше,
једно за другим се свијају,
обома им та стаза не паше.

Мислили су да ће моћи
баш на уској стази опстати,
да ће далеко њоме проћи
и тако јединствени постати.

Уска стаза у јави и глави
ништа добро не доноси,
неспоразуме само прави,
заљубљеност је не подноси.

Несуђеним путем љубави,
уска стаза сужена је додатно,  
љубав се на дну тамом бави,
тако је суђено, и неповратно...


*  *  *
(Д. П. 22. март 2016, Земун; важне су ширине стаза...)















ПОСЛЕ*УСКЕ
После уских стаза, за широке је касно.
Уске стазе, пут су до многих – разлаза.
Живот нас води, и није нам увек јасно.
Уска стаза, саткана је од ситних пораза.

4 коментара:

  1. Poštovanje!Gosp.Petrušiću,kao i obično divni stihovi.Da mnogo je uzanih staza kojim ljudi idu.Često dvoje pomisle kako uzani putevi vode do pravih ciljeva.Nodok koračaju uzanim stazama upoznaju jedno, drugo.Onda se staze mimoilaze i svako svojimputem nastavi.No sa razlogom se tim stazama ide.One uče čovjeka kako stići do pravog cilja.Zato ih čovjek i prolazi,no prolazi i vrijeme da bi se širm stazama krenulo.Tako da dobro trebamo ocijeniti i procijeniti kojom stazom u dvoje krenuti.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kud god krenemo, ili nas čekaju staze ili sasvim nove pravimo. Gledam naše nove gradove, njihove prostranije zelene površine i vidim da je teško unapred usmeriti stazu, po travi... Skoro svugde nastaju nove utabane staze kojima se češće ili jedino ide, čak i kada ih prekriju blato i sneg. Ljudi imaju osećaj za staze. Ali, mnogi i nemaju.
      Poštovana Milena, vi očito imate taj osećaj, kao i za lepa zapažanja, i poseban izraz. Pozdrav!

      Избриши
  2. Анониман30. март 2016. 00:34

    Uh,koliko teska pesma. Mislim da se svako u njoj moze pronaci,jer je svako imao s nekim ici uskom stazom. Druge staze se pojave, ne zbog nedostatka ljubavi,no sudbina tako odkuci.Ostaje u nama uvek pitanje sta bi ,sa ove vremenske distance ,uradili na raskrscu staza.Da li bi ispustili tople ruke koje su nas grejale, prelepe poglede i otkucaje srce,koje je davalo takt iskrenoj ljubavi.Ali, kada imamo divne uspomene zivot bude laksi,mada uvek postoji "knedla"u grlu i skrivena suza u uglu oka. Nazad se ne moze za napred je kasno :(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да, слажем се, баш прилично "тешка" песма, мада ми се на почетку њеног настајања није тако чинило. Онда су полако с обе стране "уске стазе" почеле да допиру и додирују емоције, емпатија, пробуђења... Песма и кад има почетну идеју уме да се "отме" песнику; сједине се појмови и изроде сасвим нови, подједнако прихватљиви. То само показује да стазе у себи крију много више од једног пролећа или једне јесени. Трагови настали и нестали на стазама знају и памте - све... Сузе упије стаза или оперу кише. Још неко време остају скривене само оне које су тек настале, малопре, данас, јуче... Тешко је ићи уназад, поготово - уском стазом. "Судбине" и "кнедле у грлу". Да, вероватно... Велики поздрав!

      Избриши