„ЛУПА“ ЗНА ИЗДВАЈАЊЕ

(Измишљен интервју – са самим собом – ништа ново, већ виђено, али...)

Једногодишња Маза, комшијска куца, први пут
окуцила троје; користи сваку прилику да
нешто "грицка" и претвара у млеко...
(Фото: 20. март '16, Чортановци)

* Да ли и блог „лупа“ – у ОсвемуПодЛупом – функционише као и све обичне лупе?

- Ова је лупа обична, обичнија једва да може да буде. Она је симбол једноставности посматрања живота и наше свакодневице. Показала се готово непогрешивом, као блог „алатка“. Усмерава промишљања, издваја ствари по приоритету, неприметно чини приметнијим, обично увећава занимљивијим, од занемарљивог знатно успешније издваја значајно...

* Још ближе о „лупи“, да ли постоји појашњење о самој идеји: откуд баш – „лупа“...?

- Зато што свако у сопственој глави има своју „лупу“. Нечија непрекидно „ради“, код некога је то повремено, а неко је уопште не користи (каже се: „Не може да добаци!“). Штета, јер од ње глава не боли, напротив! Све може да се нађе „под лупом“, скоро све, зависи од свакодневне свере занимања или заинтересованости...

* Када је о „лупама“ реч, да ли постоји још нека (под)идеја; која би можда још боље осветлила суштинску идеју – о лупи?

- О, да...! Лупа, права лупа, могла би бити одличан чест поклон људима, свих узраста, разним пригодним и свечаним приликама – рођендан, Нова година, знак пажње, лепа награда, сећање, најлепше жеље... Макар и симболично само. Има лупа различитих облика и снага увећавања. Лупе би се могле даривати уместо слаткиша, јефтиних ручних часовника, прибора за писање, средстава за хигијену, вазни за цвеће... А, тако би било и много здравије! Наравно, нисам „избацио“ из даривања букет цвећа или необичну кравату, на пример...

Природа - првог дана пролећа: зелено, љубичасто,
жуто... и понеки кртичњак... - буди се!
(Фото: 20. март '16, подно Фрушке горе)

* Зашто је назив блога исписан само једном речју – ОсвемуПодЛупом – или, на Гуглу, латиницом, једна реч: osvemupodlupom)...?

- Из практичних разлога, управо захваљујући открићима „лупе“, јер: таман је читљиво, није предугачко, када се укуца у Гугл претрагу (као једна реч) одмах директно води у блог „ОсвемуПодЛупом“, елиминише све одвојене појмове (о, свему, под, лупом) који би увек избацили хиљаде и милионе других понуда које би „прекриле или сакриле“ блог...; слично „зрну песка у пустињи“ или „капи воде у океану“. Овако, простор за блог остаје јединствен у Гугл „пространству“, нико му се не меша...

* Какве речи „лупа“ прво уочава и издваја, да ли их она пажљиво одабира, нуди, препоручује..., или не баш?

- „Смирене речи“ су велика сила; такве речи имају суптилну енергију. Уопште, увек треба ићи – смирености у сусрет. У нашем богатом језику има речи на претек – и оваквих и онаквих. Кад је „лупа“ она права, добра, добронамерна, онда нема много проблема с правовременим уочавањем и избором речи: препознаје их, издваја их, помаже им...

* Ако би могло да се лупе, бар на један дан, поставе на прометним местима у нашем велеграду, како би то изгледало из угла блогописца?

- Одмах би, на пример,свака лупа одашиљала „позитивне сигнале“: како младић и девојка безбрижно шетају загрљени или се држе за руке, како су и возачи и пешаци веома опрезни и поштују једни друге у саобраћају, како млади помажу старијима и немоћнима на разне начине...; „негативни сигнали“ били би: бахато паркирање на стазе за пешаке, разговор мобилним телефоном за врме вожње или преласка улице, бацање опушака цигарета где год се затекну након последњег дима, бацање свих отпадака изван канти за смеће, претрчавање улице на опасним местима, исписивање графита по фасадама зграда...; „необични сигнали“ би могли бити: како већина корисника такси услуга седају напред до возача уместо на задње седиште, како власници паса не уклањају измет њихових љубимаца већ га остављају, како сви претерано пљују на тротоар ходајући или на месту док стоје и разговарају, како безосећајно чупкају ниско украсно растиње где год се затекну...

* И, све то „лупе“ непогрешиво примећују; а скоро нико о томе не размишља, да ли је могуће да људи (могу да) живе толико „површно“?

- Много горе од тога, јер култура живљења толико је сведена на површност и простаклук, да стварно изгледа у стилу: „што горе то боље!“. Преплавили су нас бахатост, охолост, безобразлук, хулиганство, безочност, криминал, корупција, плагирање, ботизација..., веома је урушен систем вредности. А све зачињено невероватно непримереним наметнутим „ријалитијима“; више није ни потребна „лупа“ да се то уочи. Истовремено, перфидно се приказује стварност улепшаном, сјајном, фе-но-ме-нал-ном, фантастичном, предивном...

* Има ли садржаја које „лупа“ упорно означава и наговештава, а блогер их на свом блогу упорно избегава и игнорише?

- Има, има... О неким темама је заиста бесмислено блогописати. Нико те не слуша. Људи то више читају из личне радозналости, да упореде своја промишљања о многим „шкакљивим“ темама, и одмеравају сопствене коментаре. Испада да једни те исти „бљују ватру“, једни те исти коментаришу, а вероватно сви ипак прочитају или „прате“ онако из дубоке потаје не желећи да се јавно декларишу. Ваљда неки привид. Можда и стрепе због нечега, јер често се „шушка“ о разним репресијама према онима који „претерују на друштвеним мрежама“... Није ствар о (не)храбрости, већ више о опрезу, јер многи вероватно имају своје важне разлоге да остану по страни. Сматрају да није упутно или мудро „испаљивати“ се превише отворено, а само имају више (личне) штете него (опште) користи...

* Испада да „лупа“ може и да „ведри и облачи“, много више него што може да се и замисли?!

- Ма, не, није баш тако... занимљиво је то с „лупом“, мада, на први поглед „свашта нешто“ може да се чини. Немерљиве су могућности и предности промишљања и блогописања кад се човек значајније (у)дружи с „лупом“. „Лупа“ уме пријатно да изненади и „предложи“ некад прозу некад поезију некад есеј некад причу некад сан некад... Занимљиво је и када у свакодневици „изрони“ нека озбиљнија тема, што „лупа“ сматра да треба поменути, како „она“ бираним речима или начином, али дубиозно, уме да сугерише блогоказивање...

Виноград ће тек да озелени; њему треба мало
времена и неге... Чека сигнал са Фрушке горе...
(Фото: 20. март'16)

* Да ли значи, да када је реч о нашој свакодневици, „лупу“ – ОсвемуПодЛупом – можемо и убудуће сматрати неисцрпном, неуморном, непоновљивом..., још разноврснијом и занимљивијом?

- Свакако, да... Не само као обавеза према читаоцима блога, већ као могућност дељења и дружења путем текстова који превасходно удаљавају од стресне и негативне свакодневице, својим садржајима који су непредвидљиви, који вас одвајају на пет или десетак минута од онога што залази у сверу штетног и рушилачког...

* За крај овог измишљеног интервјуа, уобичајено питање: има ли нешто што у претходних десет питања није поменуто?

- „Лупа“ из блога „ОсвемуПодЛупом“, добро је познавајући, најрадије би устврдила да је најбољи начин да се добије одговор на ово питање, да се повремено прочитају ранији блог наслови, пошто они углавном нису били блогописани за једнократну употребу, већ многе текстова одликује њихова дуготрајност – тема и садржаја. Очигледно, ова „лупа“ није нимало скромна нити смерна, али „поштујмо“ је такву каква је... Јер, она све то ради из поштовања према свима вама... Још нешто: на њу не утиче – пролеће!