Странице

четвртак, 03. март 2016.

ВЛАДАНОВ БЛОГ КОМЕНТАР


Није овде важно ко је заправо Владан Ставрић, или на Гуглу плусу само латинично „ошишано“ као vladan stavric... Важно да је човек на Г+ коментарисао по(дс)такнут мојим блог текстом НИКО НИКОГ НЕ..СЛУША. И привукао је моју пуну пажњу, па таман и када не бих био аутор тог текста. Тамо (на Г+) сам му само једним „плусићем“ наговестио да сам видео и одмах прочитао његов коментар, а сада желим још да допишем да осим што сам га разумео, углавном подржавам његов став и његово промишљање.

Нисам овде важан ни ја као блогер аутор, па је након краћег премишљања, уместо да му одмах тамо одговорим, ипак, синула ми идеја да тај занимљив Владанов коментар+ „унапредим“ у блог текст, тако што бих га на тај начин поделио са осталим блог читаоцима и позвао их да испод овог текстића и они кажу неку реч о томе што је Владан веома директно и сажето у том његовом коментару саопштио.

Владан је своје размишљање изнео отворено, именом и презименом (а све остало о њему, ако неког занима, може да пронађе на његовом Г+ профилу), па је онда природно да моја идеја о издвајању коментара буде довољно утемељена и нађе се пред многим читаоцима. Уосталом, шта је блог? Зар није немогуће да блог текст буде и само оквир за добар коментар? Јесте! Јер, кад боље размислим, и многи од нас блогера не могу увек да „испале“ на свом блогу садржај који би био толико (над)занимљив.

Зато, идеја ми је да устанем пред добрим коментаром, наклоним се, салутирам, и одлучим да он буде носилац мог блог текста. Али, и да не распредам много, већ таман оволико колико сам то чинио до сада, без посебног закључка, јер и одлука објављивања на овакав начин довољна је сама по себи, па да га најзад цитирам у целини (за сада на српском и ћирилицом):

*

(vladan stavric, 27.2.2016; у 05,52; коментар на Г+: Драган Петрушић – НИКО НИКОГ НЕ..СЛУША)

„Не знам да ли сте знали али има одличних писаца који су одустали од писања на Web_у, јер им се негде смучила граматика, правопис. Сад пишу на енглеском, имају добар успех. Нашем језику је потребна брза реформа, што бржа. Или ће нам писати само они којима правопис иде, то је мали број. А други људи којих је много више? Шта са њима, који су писали кратке, јасне и корисне ствари. Са јасним кратким реченицама. Од којих си могао да научиш, сазнаш.
Нема овде блогера нити ће бити. Овде има блогерки (силиконке) које продају дупе и шминку – то је све. Само оне имају посећеност. Овде нешто треба да се мења у корену, дубоком корену људи и језика!? Све исте приче на калуп – више мање. Ресавска школа. Где су креативци, иноватори они који покрећу друштво. Побегли због немогућности зараде, правописа који све још додатно оптерећује. Блог и блоговање једнако је маркетинг, а зове се content marketing. Ми то нисмо измислили, ми смо то прихватили а нећемо да се мењамо. Него да буде по нашем? Ко смо ми? Све туђе прихватамо а своје не мењамо – како се зову такви људи? А, да, иду и рецепти за кување, али то није блоговање.“


КРОЗ ГРАЊЕ ЗЕМЉА: дрењина у цветању, можда мало поранила
преварена лепим сунчаним временом... Призор који умирује!
Фотографисано последњег овогодишњег фебруарског дана.

Нема коментара:

Постави коментар