Странице

недеља, 25. август 2013.

ПЕТИ ЗИД

Временом уочите да у вашој дневној соби, просторији коју делите и са свим вашим укућанима, где најдуже „седите у четири зида“, уместо уобичајена четири постоји и „пети зид“. Или, нешто вам је необично у четвороугаоном пословном простору којег већ годинама делите са блиским вам особама, као да и тамо постоји (и) „пети зид“. Још, ако идете редовно на рекреацију а у правоугаоној сали где вас има најмање десетак, опет, уочавате нешто налик необичном свеприсутнијем „петом зиду“... Време је да се „паркирате“, стоп (!), повучете „ручну кочницу“ - размислите о свему!

Тај „пети зид“ није од цигли, ни блокова, ни камена, ни дрвета, ни сипорекса, ни стиропора, ни платна, ни леда, ни ригипса...

Тај „пети зид“ је невидљив, недодирљив, неосетан, необојен, неучвршћен, ненакићен, лебди - ни на поду ни до плафона...
Ваш „пети зид“ нико други не примећује, не осећа, не чује да одзвања... Пролазе сви кроз њега као у сну: замичу, одлазе, нестају, утихну, занеме, невидљиви, неозвучени, безбојни, замагљени...
„Пети зид“, уствари, налази се само у вашој глави, машти, очима, ушима, ноздрвама, чулима, осећањима, души...
Тај „пети зид“ сами сте поставили, изградили, уградили, преградили, дозидали, президали...
Нормално, дође вам понекад (и) да га срушите, уклоните, пробијете, разбијете, додирнете свим расположивим чулима. Смета вам, све више и више!
Али, безуспешно, јер тај ваш „пети зид“ је нестваран, нечујан, неосетљив, непровидан, непробојан, преузрочан...
„Пети зид“ се и појављивао постепено, последично, безбучно, необјашњиво, немушто, гушитељски, незидарски... Није он ту одједанпут настао.
Извесно, „пети зид“ су „изградила“ ваша пољуљана чула – вида, мириса, укуса... „Припомогла“ је и све већа одсутност недовољних: присности, искрености, радозналости, добронамерности, заинтересованости... Нежељена својства „додавали“ су му и (не)поштовање, (не)поштење, (не)разумевање, (не)толеранција, (не)трпељивост... Идејном „пројекту“ настајања „петог зида“ доприносили су и мирис вашег тела, перут у вашој коси, неуредни нокти... „Одмагали“ су вам и мљацкање за столом, честа одсутност, неконтролисана прегласност... А, тек, неодмерено свеколико назови „ширење“ сопственог животног простора, неусаглашеност, неприсутност, неодмереност... Где су још (и): закерање, запиткивање, ситничарење, развлачење, заташкавање, утрпавање, уплитање, солунашење, ванвременост, „антипротивност“, неувиђајност, (не)правовременост...
Ова последња одлика – (не)правовременост – једна је од најважнијих особина, јер све остале се према њој мере и равнају. Збир правовремених је више од помноженог, а збир неправовремених је – „катастрофа“!
Од набројаног, често је за настајање ПЕТОГ ЗИДА довољно и свега неколико од мноштва наведених „стварчица“.
Ако нисте знали, „неколико“ обично значи: четири до седам. Па, ви сад - видите!

2 коментара:

  1. Bravo za tekst...Mozda taj zid ne mozemo srusiti ali svakako mozemo ostaviti neka vrata ili bar prozor na njemu....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Веома лепо речено. Prva pomisao: што већа врата и што већи прозор!

      Избриши