Странице

субота, 29. април 2017.

МОЈЕ О НЕДОГЛЕДНОМ















ПРЕ*НЕДОГЛЕД
Највиши степен поезије јесте – из срца и ума,
изговарана умом и срцем, из дубина узношена,
ка свему где мисао допире љубављу урамљена,
и док сија сједињеним умом и срцем – душу има.


*   *   *

НЕДОГЛЕДНО

Није песнику лако да се вине
у недогледне небеске висине,
да има дар да говори стихове
попут нечујне молитве уснене.

Дејственост да врви од одраза
непотрошиве ризнице израза,
залихе промисли преизобилне
из душе и срца, крајње дубине.

Потврда песникових остварења
кад осветљавају лака уздизања,
поезија саткана умно и срчано,
ум кад нисходи у срце, нечујно.

Стихови о сваком живота трену,
и искаљени у болу или трагизму,
победоносно одолевају времену
тек када се упечате у срцу и уму.

Невидљиво је то оруђе борбе –
срцем и умом открива песника,
непрестано делује, и без злобе,
смиреношћу у сусрет – весника.


*  *  *
(Д. П, 26-28. април 2017, Земун; читати полако - умом и срцем!)
**Фото: (1) Ја, у недоглед... и (2) Пас Гаро, фрушкогорски...




















ПОСЛЕ*НЕДОГЛЕД
Кад поезија је далеко од многога – претежнија
и од куле што на брду стоји, вековима почива,
када је песнику његова нова песма најважнија,
али која се оку: и ума и срца и душе – открива!


2 коментара:

  1. Gosp. Petrušiću, Vaša poezija je posebna.
    Pogled u nedogled jednog pjesnika sa pregršt poruka u redovima.
    Ljepota pisanja, sloboda u mislima. Kad na papiru slova postanu riječi, pjesma poput osmijeha, čovjeka liječi! Srdačan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Preostaje mi, poštovana Milena, jedino da se naklonim vašim biranim i veoma pažljivo odabranim rečima. I, naravno, ništa ne može da me spreči, da vam uputim pozdrav koji - leči!

      Избриши