Странице

субота, 15. април 2017.

МОЈЕ О НЕДОВОЉНОМ

















ПРЕ*ДОВОЉНО
Кад некога волиш – недовољно,
и не знаш шта је рано или касно,
мислиш да све чиниш повољно,
време протиче, а није ти – јасно!


*  *  *

НЕДОВОЉНО

Ниси ме довољно – љубила.
Недовољно је било страсно.
Нељубећи само си ме губила.
А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – грлила.
Мислила си да је то опасно.
Недовољно тихо си шапутала.
А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – гледала.
Могло је и то бити красно.
Недовољно топло си умела.
А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – желела.
Није то било толико гласно.
Недовољно нежно си хтела.
А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – волела.
Није ти тада ни било јасно.
Недовољно те душа болела.
А, после обично буде касно.


*  *  *
(Д. П, 12-15. април 2017, Земун; ...кад се недовољно воли!)
   **Фото: (1) Пролеће крај пања; (2) Ваш блог песник...




















ПОСЛЕ*ДОВОЉНО
Зар је важно: шта нам буде после?
Зар све може: да нам је увек јасно?
Зар је битно: шта нам остаје посве?
Зар није боље: да љубимо страсно!?


Нема коментара:

Постави коментар