Странице

понедељак, 4. јануар 2016.

ТЕРОР(-изам) ЛОШ ИЗАМ



Како год да започнем овај блог текст, а управо то чиним, намера ми је да будем непосредан, директан, спонтан, поучан, оводанашњи... Очекујем да и ову новообјављену фотографију с мојим ликом, начињену за време моје дипломатске службе при нашој амбасади у Атини, осамдесет и неке, нећете протумачити као пуко хвалисање, већ само као малу допуну у прилог моје биографије, за оне којима је и то важно. Мени је тада дипломатска мисија била веома значајна, служио сам својој отаџбини, а данас сећања на те лепе и занимљиве дане чине ме поноснијим и остваренијим човеком.

Примећујете на фотографији: у рукама ми је часопис светског имена, а на насловној страни крупним словима исписана је реч: терор... Хоћу рећи, када данас говоримо о терору и тероризму, није то ништа посебно ново. Увек је то био појам који означава – страх и ужас. И пре Француске револуције реч терор се провлачила као насилно средство владања. На пример, и године 1793, француски револуционари су под вођством Робеспијера прозвали терор као државно средство моћи и на темељу тога „владавину терора“ идеолошки оправдали. Ако некога више занима, наћи ће о терору и суровом трагу који је за собом остављао опширније у разним енциклопедијама.

Реч „терор“ се у данашње време може наћи у бројним комбинацијама речи, нпр.: телефонски терор, психолошки терор, политички терор, фудбалски терор, медијски терор, терор на друштвеним мрежама, комшијски терор...). Користи се често за описивање агресивних облика узнемиравања. Обележава све више и више нашу свакодневицу. Многима, нажалост, постаје и животни стил понашања...

Латински израз territio (застрашивање) односи се на показивање средства за мучење које претходи мучењу, које је често довољно за изнуду признања. Неко иде чак дотле да и данашње све чешће коришћење „полиграфа“ сврстава у средства застрашивања; мислим да је то ипак у свери параноје. Уствари, ко ће га знати? Јер, терор (из латинског terror, terroris – страва или ужас) је „системско и често наизглед планирано ширење страха и ужаса кроз провођење или претњу насиља како би људе чинило послушнима или покорнима“.

Док ово лагано читате (кажем: лагано, јер вам тако сугеришем) размишљајте и сами о терору као свакодневној појави: у градском превозу, на радном месту, на спортским стадионима, у саобраћају, у школама, на улицама, у концертним дворанама, у скупштинским салама... Иако вам се може учинити да сам превише спустио „праг поимања терора“, јер то више личи на говор о мобингу, корупцији, криминалу, хулиганству..., зачињено бахатошћу, бруталношћу, осорношћу, охолошћу... Слажем се, али код мене превладава утисак да у свему има и помало терора...

Друго је ако се коришћење терора одвија у правцу, боље је рећи смеру, за постизање политичких или економских циљева; е, тада се то већ назива – тероризам. Сад дођосмо на оне „више гране поимања терора и тероризма“, на оно што нас ових дана, недеља и месеци све више обасипа – и из медија и стварно – са свих страна, а може се рећи кратко: свет дочекује Нову годину под сенком страха; или мало дуже: Нову 2016. годину људи широм света дочекују под сенком страха од терористичких напада и уз појачане мере безбедности, нарочито у европским метрополама.

Одмах се намећу и озбиљнија дефиниција и поимање тероризма. Наиме, „тероризам је смишљена употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха, с намером присиљавања или застрашивања власти или друштва како би се постигли циљеви који су уопштено политички, верски или идеолошки“. (Није слично криминалу, јер криминал и корупција су нешто сасвим друго.)

Идеја за овај блог текст потекла је прво од наслова, јер најпре сам био одредио наслов – „тероризам лош изам“ – заправо, тај наслов је настао у току промишљања о тероризму и сећања да сам се о терору и тероризму поприлично био информисао, спознао и прикупљао много података још у току моје (војно)дипломатске мисије, у тада суседној држави Грчкој. Све у оквиру оне чувене крилатице: „Ништа нас не сме изненадити!“.

Годинама и деценијама, увек су ми биле занимљиве речи са суфиксом „изам“, и где се све „изам“ може „прилепити“ а да има одређен смисао и значење; да се уклапа у наставку одређених појмова и даје им тачан шири смисао. Зато ми је одмах привукло пажњу и једно истраживање које се односило на протеклу 2015. годину. Наиме, претходну годину су, према „Меријам-Вебстер“ речнику енглеског језика, обележили „-изми“. Због тога Реч године 2015. није само једна реч, већ суфикс којим се завршава више речи: феминизам, социјализам, расизам, тероризам...

Овај суфикс (-изам) је Реч године зато што је мања група речи којима је заједнички тај завршетак са три слова имала велики број претрага, као и значајно повећање у односу на претпрошлу годину на сајту Merriam-Webster.com – објавили су издавачи тог речника. Сем четири наведена термина, у интернет претрази су се често налазили и фашизам, комунизам и капитализам. „Хафингтон пост“ пише да од укупно 2.793 енглеских речи које се завршавају на „изам“ (-ism), тих седам имало је милионе претрага у 2015.

У „Меријам-Вебстеру“ кажу да је претрага речи „социјализам“ увећана за 169 осто у односу на претходну годину, док је претрага „расизма“ повећала за 50 одсто, а „комунизма“ за 38 одсто. Такође наводе да су претраге речи „тероризам“ и „фашизам“ порасле након напада у Паризу, Колорадо Спрингсу и Сан Бернардину. За оне који умеју да читају „аналитики“ то су подаци који доста говоре, а још више наговештавају!


Пошто желим да садржај ове теме поново „спустим на нижи ниво“, поиграћу се уз помоћ неколико реченица и тврдњи, да вам „омекшам“ поимање суфикса „изам“. Питање: Шта значи ИЗАМ? ИЗАМ (мушки род) је облик доктрине, праксе, теорије, као други део сложенице означава суштину неке ствари (нпр. капитализам, социјализам). На ћирилици се пише: ИЗАМ, а написано уназад: МАЗИ... А пазите на ово: ИЗАМ, Реч године чак уопште није реч, али зато говори много о данашњој Америци(?!)... ИЗАМ (прилог): без мере, преко мере (латински)... *Било како било, заједнички именитељ сваком промишљању о „измима“ јесте: Неповратно прошлу, 2015, обележили су „изми“...?!

Нема коментара:

Постави коментар