Посматрам вас: са крошње дрвета, иза морског таласа, са кућног крова, из
мог аутомобила, између полица с робом у великом маркету, испред позоришта
предвече, на сплаву у подне... Посматрам вас, а ви немате појма да сам то ја;
ништа ви не разумете...!? Не знате...! Очевидно је да ви „уопште немате појма“,
„не разумете“, „не схватате“, „не знате“... Ни..шта...! А, стално вам „дижу
ноге“, ако ме ра..зу..ме..те... Не вреди да вам причам, или да ми причате, стварно,
јер „немате ви појма“!
Купим неколико јабука, у пиљарници, из исте гајбице, и уђем у трамвај –
у кругу београдске „двојке“ – да се мало провозам, и да нешто проверим; онако,
за своју душу, нечим потакнут. Криомице грицнем једну јабуку и дуго тај одгризени
комад држим у затвореним устима. Премештам га у сваки део уста, и пратим како
се сједињује с мојим пљувачним течностима.
Уживам. Посматрам људе у трамвају, свако је занет својим мислима.
Коначно, након десетак минута, кад сам осетио све нијансе укуса јабуке, почнем
лагано и нечујно да је брже „топим“ у устима, дубље на корену језика, повремено
га премештајући међу кутњаке. Јабуку сам одмах након одгриза одложио у кесу, уз
друге јабуке, за касније... Пробајте и ви тако!
Касније ћу вам (или неком другом приликом) више објаснити идеју и намеру
с јабукама, и зашто баш таква прича. Заправо, пре три месеца у кући ми је један
мајстор радио нешто око струје, електричар Јоца, заједно са још неколико помоћника.
Реч по реч о друштвеним мрежама, и дођосмо нас двојица до блогова, до „озбиљнијег“
писања...
Поменух му и мој блог „ОсвемуПодЛупом“. Рече он мени тада да радо чита
блогове, поготово ако му се допадну „на прву“. Кажем ја њему да пишем, и да се
баш трудим да будем другачији од осталих. Пита он мене да ли „плетем“ по
политици и политичарима, и да он текве ствари, ако му се допадну, воли да
прочита... Одговорим му да се још увек уздржавам од таквих тема, да су
бесмислене, јер тешко је путем друштвених мрежа било шта „код нас“ променити...
Али, свеједно, записао је електричар Јоца назив мог блога уверавајући ме да ће исто
вече, кад се врати својој кући, баш све га „прелистати“...
Сутрадан ми је Јоца већ помињао наслове и садржаје неколико мојих блог
текстова и поезије, да би ме уверио да је одржао реч – да чита моје приче...
Увек ми таква нова сазнање пријају; лепо је кад ме неко чита. Али, и даље је
био уверен да би требало бар повремено да „оплетем“ и понешто о политици,
власти, беди, неспособности, лажима, обећањима, фразама, наивности,
безочности...
Нисам му се супротстављао, једноставно, бранио сам се само да би за
такве теме и садржаје требало да сам знатно више „у току“. Можда, кад завршим
са струјом, водом, канализацијом, ригипсом, глетовањем, малтерисањем, кречењем,
столаријом, керамиком, степеништем, гелендерима... Јоца се слатко смешкао, и као
да је већ закључио: „значи, не још задуго“.
Ових дана, пошто је у међувремену
доста тога у кући урађено, опет би „по реду вожње“, требало да наврати електричар
Јоца са својом екипом, да доврши започето и постави одговарајућу галантерију:
утичнице, прекидаче, кутије, аутомате... Па, реших да га пријатно изненадим:
најпре да га поменем у овој блог причи (што већ учиних!), и да покушам нешто да
„исплетем“ (не баш „оплетем“) о нашој свакодневици, о резонима, о фазонима, о
разним „нашим световима“..., који се готово на исти начин „провлаче“ – од власти
до власти. Јер, стало ми је и да мало удовољим жељи мог новог блог читаоца.
Наравно, не да му се садржајем „удварам“, већ да покушам и покажем, опет, нешто
својствено мом стилу писања, али и мало другачије од осталих.
Сад, настављам започету причу, и враћам се јабукама. Вратим се из „круга
двојке“ до своје куће и одмах седнем у нови аутомобил, да се мало провозам;
добро се показао на путу до мора и назад. А, и ваља климу у аутомобилу повремено
укључивати, да се „подмаже“. Решим да се провозам мало и изван „круга двојке“.
До Авале, до Кошутњака, до Сурчина, до Борче, до Гроске, до Бешке...
Опет, сам узео једну јабуку, целу, довољно велику да загризање може да
потраје; и сваки залогај да буде сличан оном у трамвају, док сам „кружио
двојком“. Први утисак био је да су, до сада, сви залогаји јабуке били истог „и
мириса и укуса“... Знам да вероватно још увек – ништа – „не разумете“, „не
схватате“, „немате појма“, „не знате“... Али, ако, нека... Идемо даље!
Сутрадан узмем трећу јабуку, и решим да се провозам до Врњачке Бање,
Ибарском магистралом. Загризем јабуку, на изласку из Београда, уствари више је
грицнем. Тек толико да ми лепо мирише у устима и влажи усну дупљу док удобно и
безбедно возим. Скоро да сам и заборавио да ми је у устима било парченце јабуке
а не жвака или бомбона. Опет мало грицнем, и опет исти укус јабуке. Баш сам
купио лепе јабуке, код комшије продавца; верујем му... Па, грицкам сваки пут по
нови мали гриз пролазећи Љиг, Горњи Милановац, Чачак, Краљево, Мрчајевце,
Лађевце, Врњце... Намерно сам „одламао“ по гризић да би јабуку „развукао“ све
до капије наше кућице у Бањи... (Даље је, с јабукама, „принцип исти, а постоје
само нијансе“.)
Биће ми занимљиво када ускоро поново дође мајстор Јоца (да ради струју),
и када буде прочитао све ово што сада пискарам, и какви ће бити његови
коментари о „јабукама“? Промућуран је он младић. Брзо он схвата, одмах разуме,
и те како – има појма... Већ замишљам како ће да „(о)плете“ оно што сам ја у
овој полузавршеној причи само наговестио, тек напоменуо, и потакао на
размишљање... А можда сам вам само узео десетак минута времена, да застанете „на
мом блогу“, и мало се одморите.
Ипак, хтео сам овом причом да вам нешто кажем, да на нешто укажем, да преразмишљамо
заједно... Него, оставимо мало јабуке по страни; та прича лако може бити довршена,
није баш толико ни битна. Битније је оно што хтедох (и још увек хоћу) да вам кажем:
да се политичари или смењују или не (долазе и одлазе и пролазе), али суштина њиховог политикарења остаје
веома слична.
Ономад су нам једни политичари говорили да постоје „две србије“, или да наше
људе деле на „руралне и урбане“, или да постоје „они у 'кругу двојке' и они
други подаље изван тог круга“, или да „...нема алтернативе“, или да „наш народ има
кратко памћење“, или „гласали сте, ето вам их сад“, или... Присетите се мало и
сами разноликих перфидних политичких фраза за манипулисање.
Последњих годину-две, наши „истакнути“ политичари „напредују“ у њиховом зборењу,
а следбеници (неко их назива и „ботовима“) добро су увежбали мантру: „немаш ти
појма“, „ништа ти не разумеш“, „не знаш ти ништа“... Уочљиво је: данас међу
нама постоје они (онамошњи) који „фурају неки свој фазон“ или „живе у неком
свом свету“; а с друге стране, постоје и они којима су „фазони добровољно наметнути“ или
су себе пронашли у „неком свом напреднијем свету“, мислећи да су управо они наши
нечимдани спасиоци и да једино они раде „праву ствар“ за нашу свеколику бољу
будућност. А да остали део популације седи постранце, бле..ји, и само критикује...
Електричар Јоца ће се сигурно нашалити кад ово прочита; усудио бих се и
да овде предвидим евентуални коментар, у његовом стилу: „Свака власт поклања
следбеницима неке своје мајице, само су им боје и поруке – различити... Заједничко
им је, ипак, да свако треба да се добро припази јер – дижу нам ноге!“Из искуства знам: те мајице се радо носе и на улици, показују се неко кратко време, а после се могу још дуго користити само за „унутрашње“ потребе, на пример, као добре пижаме; веома су удобне и увек су израђене од солидног материјала тако да дуго трају.
*
П. С.
И, ипак, да додам, јабуке су – по „мирису и укусу“ – биле потпуно исте и
у „кругу двојке“, и изван тог „круга“, и у руралној и у урбаној србији, и у устима
људи из „прве“ и „друге“ србије, и „с алтернативом“ и „без алтернативе“, и пре
избора и после избора... Ништа на њих није могло значајно да утиче; сем у
устима оних којима је сваки укус опор и не умеју да „топе“ залогаје сопственом пљувачком... Они који непрекидно покушавају да нам све представе другачијим
(читај: напреднијим), заправо, они уопште „немају појма“, „не схватају“, „не
разумеју“, „не знају“... Заталамбасали су се... Они „онамошњи“ једино што знају
јесте да нас наводе да за њих „дижемо руке“ (гласамо!), а уствари све време кварно
покушавају да: „дижу нам ноге“ (?!)...
**(НАПОМЕНА: На све три фотке је ваш блогер, ових дана)
Нема коментара:
Постави коментар