Странице

петак, 09. јануар 2015.

МОЈЕ ОКО МАТУРЕ


























ПРЕ*МАТУРСКЕ
Невине су тада биле  љубави,
још претежно више као ђачке,
за руке смо се нежно – држали;
...прве – и девојачке и дечачке.



*  *  *


ВЕРУЈЕМ ТИ

Ноћ је.
Гледам у небо.
Тражим твој лик
међу звездама.
Узалуд.
Напрежем се
да чујем твој глас
из свемира,
а њега ниоткуд.
Напољу се
попут иња пред зиму
хвата тама.
Незадрживо.
Знам, ти ћеш ми рећи,
кад се вратим,
да била си сама
ја ти верујем.



*  *  *
(Д. П, непромењено, из времена матурантског гимназијског,
Друга београдска, генерација седамдесет и неке...)






















ПОСЛЕ*МАТУРСКЕ
Чудесан је тај непоновљив и леп загрљај,
кад се около, све чаробно снажно заврти,
прошли доживљај сустиже нов доживљај,
као стазе у снегу, кад живот почне да прти.

3 коментара:

  1. Успомене, успомене, ...што је лепо кад се сетно некуд крене, ...макар било по снегу и леду!

    ОдговориИзбриши
  2. Да, успомене никад не мрзну, нису клизаве, долазе чим их призовеш..., ту су увек да те "штипну" за образе! Некад оне крену ка теби, а некад ти ка њима. И увек је лепо, кад сећања се - буде!

    ОдговориИзбриши
  3. Подсети ме на опус Здравка Чолића из 70-их, албуми: "Ти и ја", "Ако приђеш ближе" ...! Тада су се младалачке зиме доживљавале топлије, проживљавале нежније и осећајније, у духу безбрижне младости.

    ОдговориИзбриши