Странице

четвртак, 15. јануар 2015.

МОЈЕ САМО ЊЕНЕ






















ПРЕ*ПОРУКЕ
Раније су били чести корзои и састанци,
очијукали су млади и за руке се држали.
Данас, у богатству, највећма су странци,
што су лоше садили, лоше су и – убрали.

Рођендани данашњи, превише се славе,
или честитања на друштвеним мрежама;
раније, живело се знатно бистрије главе,
играло се певало, на пешчаним плажама.



*  *  *


МОЈОЈ ВОЉЕНОЈ

Волим те
више него јуче,
мање него сутра.
Волим те
више него икад
и  нећу престати
да те волим,
нећу престати никад.
Волим те
свим својим срцем
које тихо куца,
тихо, али дуго,
а кад треба
тебе да воли,
куцаће јаче,
јаче него
било чије друго.
Волим те,
то није тајна,
ти добро то знаш;
волим те,
то зна и ноћ сјајна,
а за узврат те молим
да ми сву
своју љубав – даш.



*  *  *
(Д. П, непромењено, из времена романтичног матурантског,
седамдесет и неке; објављено у листу „ГИМНАЗИЈАЛАЦ“...)










ПОСЛЕ*ПОРУКЕ
За песму, некад, довољан је и плес,
некад добар а некад и лош – стрес,
довољни су и погледи без трептаја;
навиру стихови и риме до бескраја.

Намерно нисам фото-шоп – користио,
радиле су вешто старе маказице само;
уз слику своју, песму сам ову уврстио,
сецкао сам, помало – и овамо и тамо...

2 коментара:

  1. Kada razmislim... Drago mi je što sam u životu doživela da mi neko posveti stih ili muziku. Da mi kroz to pokloni neku emociju... Tako je i ta tvoja, iz sedamdeset i neke, jedna srećna žena!

    ОдговориИзбриши
  2. Свако има тренутке своје среће. Та срећа је још већа ако је уоквирена осећањима вољене особе. А колико је та срећа велика, тек спознаш кад након више деценија "лајкић на Фејсу" потврди да је особа којој су стигови посвећени, негде, ипак (своју) песму поново прочитала, и да је због тога веома срећна; да речи и емоције из песме чува и негује - за сав њен живот... И песма је живот!

    ОдговориИзбриши