Странице

петак, 03. октобар 2014.

ЛОЛА ЗНА ФУРМИНИРАЊЕ


Ово је права "Лола", на омиљеној кућној фотељи,
иначе када не даје интервјуе "крије" се испод...
Лола је Софијина куца. Лола и Сока су и као две другарице. Софија је мамина и татина „велика“ девојчица. А Лола је „мала“. Софију воле и мама и тата и старији бата... Сока је у кући мезимица, а Лола „љубимица“. Сока највише брине о својој пудлици Лоли, која је „израсла“ у кућног љубимца којег би свако пожелео. Лола је бела малтешка пудла – малтезер, „девојчица“... Лола је кућни и узбуњивач, и најављивач, и забављач, и терапеут, и подсетник, и умиљато „њушкало“... Лолу воле сви њени укућани, она зна своје „границе“, и када је доста (!). ... Лола не спада у куце за које кажу: „само још да може да говори“, јер укућани Лолу разумеју. Не треба јој „преводилац“. „Говори“ Лола, и те како – „три језика“...

Када смо јој „саопштили“ да желимо (и*)ИНТЕРВЈУ, она као да се прво упитала: „А, чиме сам то заслужила?“, али је ипак „прихватила“, уз молбу да јој дамо мало „форе...“; да се „припреми“, да дотера стајлинг... Мало касније се „предомислила“, и „понудила“ да (и*)ИНТЕРВЈУ може да почне одма, да је слободно пратимо, питамо, фотографишемо..., и посебно занимљиво: Лола неће „захтевати“ ауторизацију.

*

~ Лоло, где смо пошли, ти ћеш негде да нас водиш?! – прво наше питање било је спонтано.

* Само ви мене пратите, и гледајте у мој репић...

~ Али, не видимо ти очи...? – настављамо са ситним провокацијама.

* Не брините, јесте да су ми израсле шишке свуда преко очију, али видим ја вас одлично. Не смета ми, навикла сам – мало гледам мало њушкам...!

~ Ма, ти изгледа више гледаш...?

*Да, гледам ове моје кучеће расне „створове“, и нагађам где су се дотеривали, има занимљивих „модела“!

~ Их, Лоло, прави сте „џет-сет“!

* Као и код вас људи, исто, неко има стила а неко као да је „оперисан“...! Мислите ви да ми не пратимо „моду“?! Данас су „љубимци“ стваран разлог постојања „џет-сета“! Који, бре, селебрити!

Док одговара на питања, Лолу "не држи место",
показује нам сва своја скровита места, по кући...
~ Још нам ниси рекла, где прво идемо?

* Прво идемо на шишање, код моје личне фризерке... И сечење ноктију... Имам заказано!

~ Опааа, лична фризерка, заказано, кажеш...?!

* Нови је салон, није од оних наизглед луксузних, али мени и мојим „другарима“ најважније је да има праву псећу душу.

~ Псећу душу, кажешшш, Лоло, у'јеее...?

* Мислим на наше омиљене фризерке; Јаца и Цеца су веште мајсторице, знају с нама – псима.

~ Ае, шта нам наприча(?), као да је то нешто толико тешко...?

* Нама „куцама“ није тешко, али вама препоручујем да купите нешто за грицкање и пијуцкање, јер има да се начекате, ако желите баш све да видите.

~ Хајде, говориш као да ће то ваше „линдрање“ трајати пола дана?

* Прво, да сам човек као ви, већ би вас угризла зато што кажете „линдрање“. А, друго, озбиљно вам кажем: рачунајте на три до четири часа... Најмање! Осим, ако је само купање: за по „хиљадарку“, два пута месечно, доживиш праву „ренесансу“, и имаш од власника најбољи „доказ љубави“...

~ Па, ви нисте нормални. Неколико часова(!), како издржите...?!

* Нормални или не, али да се ми питамо, ми бисмо у „салону“ остајали и по цео дан. Без паузе. Зар вама не прија када вас неко „лепо тетоше“, сатима!

~ Прија, али шта вам толико раде, па толико мора да траје?

* Ко каже да „мора да траје“, понављам: немаш појма колико то нама прија. Мало је незгодно први пут, али кад се „ослади“, онда никад доста... На пример, „бријање хигијенске регије и свих шапа...“, занимљивије је нама, него оно ваше бријање.

~ Хммм... Бријање „хигијенске регије...“!?

У салону... Пре и после шишања... Лолина "дружина"...
Позирање за Албум: Беколино и његове другарице
МоникаЛилика и Цицика.
Фотка говори више од стотину речи!
* Шта хоћеш, код куће нас после шетње, чим се вратимо, само убаце у празну клизаву каду, некад „ошуре“ врелом водом, а некад ко оно: „ледени изазов“, бррррр... Заборавиш од шока да се отресеш, па те сопствени власници још и изгрде..., док те онако длакавог и улепљеног трљају неким грубим пешкиром, ко крпаром...

~ Чекај мало, Лоло, шта ту има толико да прија, какво уживање, стварно не разумемо...?

* Видим ја да не разумете, „људска памет“. Вама је у глави само да „туђа рука не чеше тамо где не сврби“, а код нас паса сасвим је супротно...! Нама прија кад нас чешка нечија рука, јер нас свуда сврби... Док не дођемо у наш псећи салон, накупи се у длакама хиљаду разних „пундраваца“.

~ Не могу да верујем(!), изгледа да ви и заказујете телефоном...?

* То обавезно, прво закажеш телефоном, бар неколико дана унапред, да видиш само колико нам се то чекање „отегне“, никако да дочекаш. Еј, бројимо и дане ко ви мушкарци, док сте ономад служили војску. Причао ми је о томе деда моје мале „газдарице“ Соке, код куће, док ме чешка...

~ Хаах, Лоло, кажеш: бројите ко „војничке дане“...?

* И те како. Све завирујемо газдама у новчаник да ли ће им нешто новца претећи и за наш одлазак у салон. По хиљаду, две, три... Није свеједно, купање: једанпут, двапут, трипут... месечно... Да ви људи толико не загађујете околину, било би нам довољно и једанпут. Али, овако...

~ Ето, да ме је јуче случајно „лупио“ трамвај, данас за све ово не бих чуо!

* Не вреди с вама причати „у празно“... Већ замишљам „утрчавање“ у наш псећи салон, у Јацин или Цецин загрљај, па њихов благи осмех добродошлице... Ко да се поново родиш. Онда бела када, млака вода, псећи шампон, пена, „ах тај мирис шампона!“, полако без журбе, длака по длака, дуго испирање, туширање..., па кад се отресеш, онако баш псећи, не осећаш длаке колико „олакшају“, а тек велик мекан пешкир, целог те умотају... Док чекаш право сушење, фенирање...

~ Причај, Лоло, причај, причај...!

* Ммммм, па сецкање и обрада „ноктију“, и целих шапа, и свих длака и длачица што сметају...

~ Ау, ал се власници који су их довели дооосађују...!?

* Ма, неее, они те доведу, договоре се уз каталог, шишање по стандарду расе пса, углавном одаберу неку типичну „фризуру“ или још неки детаљ за истицање особености, или за боље распознавање, или по замисли и укусу власника..., и оставе те, па дођу по тебе кад све буде готово. Дивота! Оду они одма својим пословима.

~ Занимљиво, веома занимљиво... А, има ли тамо и „заљубишки“ међу кучићима?

* Има, и „заљубишки“ и „дружења“ и „игранције“ и „загледања“ и „одмеравања“..., свако према „избору“ или према ономе што је научио од свог власника... Упс! Рекла сам себи самој „у шишке“ да ћу бити фина. Уосталом, ви сте први поменули - „џет-сет“.

~ Да ли си се и ти, Лоло, мало „заљубишка“, ае!

О осетљивим темама као што су "заљубишке",
Лола радије прича из заклона. То су неки њени фазони!
* Ја највише волим да гледам, да се дружим, да ћаскам, да се очијукам..., са „момцима“ који долазе, осим осталог, и да се „фурминирају“...

~ Фурминирају...?

* Фурминирање јесте необичан процес „вађења“ поддлака, исчешљавање, да се не лињају, а длака постаје знатно сјајнија и блиставија, посебно на дневној светлости... То не важи за било које псеће „делије“, већ, на пример: лабрадор и сличне расе...

~ Први пут и то чујемо, замисли, фурминирање...!

* Е, за те „подухвате“, с једне стране, потребни су и мајстор и вештина и алатке; а с друге..., мммм, ваљда и „јаки разлози“... еа!

~ Остаје нам једино, на крају, да изразимо „дивљење“ и према „мајсторицама“ и свим „куцама“ које долазе у салон, и њиховим власницима...

*Нееего, нема тамо ку-ку-лајања и керо-магања... 'Ајде, сад здраво(!), на мени је ред. Мојих је „две стотине педесет и пет минута“...! Комплетан „третман“... Ако вам се гледа, ви гледајте, а мене чекају – „златне руке“. (Мах... мах... мах... репићем!)

~ Здраво, Лоло...!

 *

Хвала, умиљатој Лоли на добром поводу за „измишљен интервју“ (и*ИНТЕРВЈУ)... Научили смо нешто ново и корисно. Мало смо се и смејали. Љубитељима кућних „куца“ биће посебно занимљиво. Добро је да знају да овакви салони (заиста) постоје. Било би још питања, али...

„Договорио“ сам се с Лолом да је не питам о њених шест „кучића“, које је пре неколико месеци окуцила и одгајила до удомљавања. Пет „девојчица“ и једног „дечака“... „Стоички“ је сва удомљавања „поднела“; и сва су „успешна“. Као да жели да поручи: „Шта ћеш, такав је псећи живот!“... (Овај податак делим са вама, мојим драгим блог читаоцима!) ~ Мах... Мах... – руком!



После "фурминирања" (процес вађења поддлака)
- кажу Јаца (лево) и Цеца (десно) -
остаје брдо длака на поду, од Фокса и Беле, а крзно сјаји и блиста...


Нема коментара:

Постави коментар