Странице

среда, 11. јануар 2017.

НЕМАШ ВИШЕ ВРЕМЕНА


(Поетски есеј – оглед)



















Тај осећај кад једно за друго више нема(ју) времена.
Они који нису у стању да се препознају, јер не умеју.
Бесмислени су тад и закључци и оптужбе и питања...
*Можда: „немам више времена за тебе“ = к р а ј ...!?


*  *  *

Немаш више за мене ни..мало времена...!
Дозвољаваш да себе тек тако поништиш.
Не чујеш акорде звиждука који те позивају.
Сигуран талас који те носи, одувек губиш.
Олако шаљеш зраке који мене одбијају.
Уместо збогом, кажеш да немаш времена!
Отвореност заклањаш призивањем манира.
Понашаш се према мени и хладно и круто.
Не препознајеш више ни сопствену љубав.
Не примећујеш више у трави бело и жуто.
Напушта те осећај за кишне капи на уснама.
Намах почнеш да се препушташ ветровима.
Кажи ми ишта само не да немаш времена!
Вољену особу претвараш у некаквог странца.
Инат и хирови зачас изроне из твоје душе.
Очекујеш љубав, само каквом је замишљаш.
Уместо два прстића, не можеш без ланаца.
Никад ми више не реци да немаш времена!
Не умеш да зрело закључујеш, није ти дато.
Непромишљено доводиш себе у заблуде.
Неозбиљно расплићеш све годинама ткано.
Од поноса до гордости једна сен те дели.
Није ни чудно што за мене немаш времена!
На несигурним темељима односе градиш.
Тестови виртуелни развијају лажна уверења.
Моје манире на умишљену вагу стављаш.
Критике сматраш тек досадним лекцијама.
Кад неко не уме, он нема довољно времена!
Моје лепо поступање прво треба да заслужиш.
Исте грешке чиниш и незрело их понављаш.
Мисли би требало да ти се шире, а не сужавају.
Уместо да ми крила отвараш, ти их спутаваш.
Робујеш ванвременим излизаним каприцима.
Кажеш ми да немаш више за мене времена!
Несвесно, али време се увек због тебе топило.
Љубав је снажан бљесак који дуго заслепљује.
Тик испод површине потмуло се крије мржња.
Мудрост је једина која сјај љубави продужава.
Тврдоглавост безочно потапа лепа осећања.
Приказујеш се успешно у окружењу ближњих.
Удаљавање уз речи: „немам времена“... Хеј!
Говор лицем и телом све више личи ти на позу.
Покрети твоји прерастају у одбрамбени став.
Твоје мисли обликују знакови споредности.
Реакције су ти прилично лако предвидљиве.
Досежеш до недовољног система вредности.
Непосредност ти јењава као цвет на асфалту.
Делиш лекције без далекосежнијег покрића.
Неспособност да ме дуже задржиш поред себе.
Несхватање шта све води ка губљењу времена...
Остаје тако све мање времена, али – за тебе!

*
П. С.
Ако имаш мало времена – промисли! Можда си то Ти.
Али, ако немаш времена, ни коментари нису битни...!
На некога се односи по који ред, на неког много више.
Белешке у другом лицу једнине, најчешће љубав пише.




















4 коментара:

  1. ... чујеш тишину? Тај мук, ... пролази време! Мисаоно богат потпун опис ширења негативне деструктивне узајамности блиских. Одзвањајући сликовит приказ рушилачке енергије у међјуљудским односима.
    ... ми пролазимо! Времена је увек довољно ако поступамо правовремено ...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Тишина пролазности које најчешће нисмо довољно свесни. Тишина је "добронамерна"... Мук је више ћутање а мудрост је препознати га и одагнати; мук настаје каде неко "више нема времена"... Покушавам дуго већ да проникнем у нечије (па, и моје!) промисли, кад неко тако проводи свој једини живот, а...
      Даа, правовременост... колико је само значајна - самоспознаја тог појма...!? Знатно!

      Избриши
  2. Gosp.Petrušiću, pročitah i sjetih se jednog dijela iz posta koji napisah: "Tišina među ljudima je nevidljivi trag koji ostavlja vidljive otiske u našim dušama. Prekriva ih paučinom, mi smo pauci koji je pletu." Između "nemam vremena" i tišine tanke su niti. Veliki pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. И те како невидљиве трагове и видљиве отиске, Милена; веома лепо речено. Добро да је душа саткана од неуништивог материјала. Људи су све мање свесни шта све утиче на неимање времена, односно на губљење времена... Тема је неисцрпна, а ја сам је само такнуо, тек да мало "лед" отопим... Много поздрава!

      Избриши