Странице

среда, 22. јул 2015.

ПОЈЕЛО ИХ ВРЕМЕ


Које време: астрономско или атмосферско (време или време)? Овог пута не мислим на атмосферско, већ на астрономско време – деценије, године, месеце, дане... На „узаврело“ време великих техничких и технолошких новотарија које би, како је наводно замишљено, требало да помогну човеку, а све је очевидније да му и одмажу. Испада да му осим што му значајно помажу, и знатно одмажу. „Једу човека“, поједоше га, галопирајући...

Како: појело их време; и кога то? Па, „појело“ је масу људи, и млађих и старијих, и образованијих и необразованијих, и интелигентнијих и оних не баш, и добрих и лоших, и учљивих и неучљивих, и културних и некултурних, и вредних и лењих, и талентованих и неталентованих, и (не)естрадних, и (не)хуманих, и (не)добронамерних, (не)сувислих, и (не)трпељивих, (не)остварених, и (не)толерантних, и (не)безобразних, и (не)смерних, и (без)обзирних, и... и...?!

Или их је време већ престигло и чак „појело“, или их „гризе“ већ навелико и халапљиво, или их већ готово неповратно грицка разним ометајућим и опојним зависностима... И, све више и више, и као да многим људима једноставно нема спаса! Није да је реч о класичној катаклизми, акциденту, епидемији..., мада има и таквих „примеса“; већ, више је реч о – површности, дезоријентисаности, неодређености, неумерености, опчињености, фасцинацији, деструкцији, надмености, превртљивости, осорности, обмани...

Која је разлика између: пребрзих и прелуксузних аутомобила у „погрешним“ рукама; или преснажних „двоточкаша“ у рукама помахниталих необузданих „камиказа“; или преплављеност разноврсним опијатима у рукама предозираних корисника зависника...; и, на пример, нагло преинсталираних информативних сокоћала (компјутери, лаптопови, таблети, Андроиди...) у рукама нестручних, незрелих и недораслих неинтелектуалних ликова... Па, само кликћу, лајкују, куцкају, шерују, четују, фејвују, спамују, ритвитују, аплаудују, гејмују...

Прекомерно се губи осећај за: поштовање, обећање, договарање, рокове, правовременост, витештво, озбиљност, одређеност, постојаност, нијансираност, вредност, себичност, једностраност, отуђеност, исправност... Куд се денуше комуникација, комуницирање, комуникологија...?! Све нагло клизи у сверу површног и површности! Велика је дезоријентација завладала, и поимање укупног система вредности.

Не бих овде ни помињао нити подсећао оно што се односи на: алкохолизам, пушење, пивоиспијање, кокаколисање, мекдоналдисање, г..м..о..исање, властодржање, политикоумље, олакоумље...  Али, хајде, ипак, пустићу промишљању на вољу само у једном правцу, чисто ради реда величина; а, где другде него у – медије. Некако је најјасније за објашњавање, видећете...

Пример: Како би „фамозна“ површност могла да се појасни када објашњење покушамо да потражимо у свери озлоглашених медија? Па, медији су вам увек агресивно пред очима, и није тешко „по'ватати конце“... Од кратких прилога у информативним емисијама до „специјалних емисија“ (видећете зашто наводници) и слања репортера на лице места, нема добро припремљене телевизијске емисије о било којој теми. Обилује само површност! Пре свега на некој од телевизија са националном фреквенцијом, у којој би добро информисани учесници и новинари-водитељи требало да нам објасне шта се заправо догађа...

У многим ситуацијама које захтевају аналитичнији приступ, „специјализованих телевизијских емисија“ једноставно нема. Јер, нема довољно специјализованих новинара у телевизијским редакцијама, који би знали када је тренутак да се упусте у прављење озбиљне емисије, а поготово да спремни дочекају сваку инцидентну ситуацију у области коју прате. Нажалост, и у телевизијама са националном фреквенцијом ради све мање преосталих (читај: неотпуштених) људи.

„Преостали“ новинари (неотпуштени) данас раде све и свашта, скачу са једне области на другу и нико и не помишља на њихову специјализацију – ни уредници, ни власници а ни сами новинари. У време док телевизијске куће јуре дневни рејтинг и што већи „удео у гледаности“, могу да иду само емисије које ће привући највећи део спектаторијума (ТВ посматрачи). Што естраднији састав гостију, што више простаклука и глупости, што више агресије и деструкције..., то већа гледаност. Ријалити програми, нажалост, обарају рекорде гледаности...

И кога онда брига за специјализоване емисије о озбиљним друштвено-политичким или економским темама. Уместо специјализованих емисија праве се „специјалне“ емисије „ад хок“, зависно од повода и од случаја. Све само „специјалне“ емисије, а у тим емисијама информације „сипа“ онај кога си позвао. Какве је гост политичке или економске оријентације, да ли се припремио или не, није важно, важно је да си госта „наватао“ и довео га у студио.  Важно је да „покријеш тему“. А пред ТВ камерама врте се исти људи. Ни наговештаја нема да ће специјалне емисије еволуирати у специјализоване... Можда могу само да еволуирају размишљања неких досадашњих истакнутих експерата, али једино у „сенци“ тиражнијих наслова, с призвуком на неки од „образовних“ ријалитија...

*

И разговарам тако с неким мојим вршњацима, док шетамо, у пред поноћним тренуцима кад мало утихну јара и врелина, чисто да се мало „преслишам“ о блогерским намерама, ко велим да не бих претеривао, кад они забезекнуто, резрогачених очију, оборене доље вилице – пуни изненађења – као питају (се): „Ма коме се ти обраћаш?“... Ма кога је то више брига?“... Кога се још то тиче, чак и у тим вашим блоговима...?!“

Ћутим, видим, осећан, знам..., и њих је „појело време“, прогутало их; али, не љутим се, опраштам им (и молим се за њих!), јер: „не знају они шта раде...!“... Нажалост, није то само од оводанашње – фјаке! Још гора је – општа површност! ~ Скоро да су у праву: јер, ретко ко данас и разликује појмове „специјалне емисије“ или специјализоване... Површност: да ли је могуће да нам је баш толико све – свејеДНО!?


6 коментара:

  1. Samo dignem zidinu između sebe i spoljašnjeg sveta - i sve rešeno! :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Време зидова и "зидина" никако да прође, али изгледа да нам нема друге. Оставим ја понеки прозор, али са ролетном, да повремено могу да провирим, а да ме нико не види. Гледам тако...!

      Избриши
  2. Баш је добро и корисно да бар сваких стотину година неко укаже на ове теме и проблеме, као што је то последњи учинио још Алберт Ајнштајн рекавши: "Бојим се да ће технологија надрасти међуљудске односе. Свет ће добити генерацију идиота!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Исправно је о овој теми чешће причати и писати... Мада, чини ми се да и блогове људи не читају баш приљежно, већ веома - површно! Овакве теме данас човека чине прилично малим... Коме стати "раме уз раме", чије савете послушати...?! Ајнштајнова ондашња бојазан, нажалост, данас постаје мерљива!

      Избриши
  3. Poštovanje! Tehnologija preuzima polako dio po dio čovjekove svijesti.Izgubljeni u vremenu i prostoru, hodaju ljudi.Dobro je dok se još čovjek skloniti može,u neko njemu znano sklonište.Rijaliti emisije preuzimaju Tv program.Ljudi se bune na iste,a ništa ne poduzimaju.Odlična tema.Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako nam je, Milena. Dosta je ozbiljna tema. Samo sam je dodirnuo, a i to je dovoljno da se svi zamislimo?! Da, u svojim smo "nama znanim skloništim"; dok na svetu ima previše loših ljudi... Želim vam prijatno leto! Pozdrav!

      Избриши