Странице

четвртак, 09. јул 2015.

МОЈЕ „ПАРАМ..ПАРЧАД“


























ПРЕ*ПАРЧАДИ
Време је за хлад у песми,
кад све вревом побесни,
и жега кад у главу удари,
и све планове ти поквари.

Преостану увек и они стихови,
одломци са само мало риме,
као кратки смислени делови,
од разнолике поетске климе...



*  *  *

Били смо некако као усамљени,
снови су нас једно другом упутили.

Зна се да међу толиким људима
не можеш баш бити сасвим сам.

Да, ми смо се били тек – наслутили!


***

Зашто свака ноћ
није за спавање?

Зашто нашим сновима
може да шета ко хоће?

Зашто ми се вечерас не спава?

Откуд ти поред мојег узглавља,
а поред сна си ми већ прошла?


***

Не желим да гасим
пламен твог надахнућа,
да сужавам токове
твојих извора...

Нестаћу рађе
у крају дубоког беспућа,
где неће ме наћи
– ни сутон, ни зора.


***

Далеко смо,
остали су иза нас – наши дани,
време је овде лепо,
сутра идем на шишање;
неки немир у касно доба ноћи.

Далеко су
наши путеви и раскрснице,
нестао је без трага велики брод,
реке и океани су тајанствени;
сутра је твој рођендан...


***

Шетају ми мисли
покрај мноштва речи;
пролази полако време,
нове теме тражим
и нове плодове,
а уствари не знам:
где им је посађено семе?



(Д. П, одабрани и отргнути одломци из недовршених песама,
у периоду седамдесет-осамдесет и неке; из моје бележнице)
*  *  *

























ПОСЛЕ*ПАРЧАДИ
Парчад ова из песама недовршених,
нејасних почетака, и без јасног краја,
а одржали се у њима – и песма и стих,
нису празна, нису без јасног садржаја.

И простора зато довољно још има,
да свако ко чита, и песника схвата,
угради и део себе, бар у мислима,
за нову „парчад“ отворена су врата.

5 коментара:

  1. Анониман09. јул 2015. 12:19

    Dopadaju mi se. Jedno davno doba. Kao vremeplov. Nadam se da su stvarno stihovi nekome posveceni. Ako jesu onda ti je bila bas inspiracija, ili zaista ljubav?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Баш као времеплов, најежих се мало, ДА, стихови су заиста "некоме" били посвећени; а та љубав - искрена и младалачка... То се не крије! Представља врсту богатства! А, инспирација - песмана о љубави - даје и прави оквир.

      Избриши
    2. Анониман09. јул 2015. 19:27

      Bas lepo. Svi mi imamo neke svoje vremeplove,neke mladalacke ljubavi. Samo nismo bili tako nadareni da ta osecanja prenesemo i iskazemo stihovima. Verovatno je to stvarno bogatstvo.

      Избриши
  2. Анониман10. јул 2015. 10:59

    Divni stihovi,divna,neponovljiva mladost,pretočena u stihove.Imam svesku sa sličnim treptajima srca o istoj temi.
    P.S.,"pod anonimno" jer i pesnici,čast izuzecima, smo "gede"za tehniku,, ima i tehničkih problema.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Жао ми је због "анонимних" коментара узрокованих вероватно (још нејасним) техничко-технолошким проблемима. Али, кад неко пожели да коментарише, онда га ништа не може спутати - коментар налази свој пут.
      Тема:младалачка љубав, са свим својим незаборавним "трептајима" неодвојива је од суштине живота, и као да то "стање срца" само стихови могу најбоље описати; сви се можемо препознати у њима. Неко има свеску, неко албум, неко споменар, неко сећање или успомене, а неко своју интиму само носи дубоко у себи... Непроцењиво!

      Избриши