Странице

понедељак, 7. јул 2014.

МОЈЕ СА НАСЛОВОМ





























П Р Е Р И М Е
ПОЕЗИЈА је као прича себе са самим – собом.
Поезија је вечера уз пламен и мирис – свеће.
Поезија је острво окружено не само – водом.
Поезија је увек непоновљиво и ново – цвеће.

СТАНИ... – шапнуо сам ти само...
МОЖДА... – довољна си сама себи...
ВОЛИМ... – музика и киша и природа...


  
*  *  *
    
СТАНИ...

Појурила си ка Сунцу,
нестало је
у сивилу сутона.

Појурила си ка Месецу,
био је високо
као највиша улична светиљка.

Погледала си пут звезда
и хтела си поћи ка њима.

Испружио сам само руке
и прислонио их на твоје очи.

Помислила си
да си скривена
и ниси могла видети
ни таму у тами
ни птице на грани...

Хтела си опет некуда поћи,
само сам ти шапнуо:
Стани... Стани...



*

МОЖДА...

Можда би више желела
да време је пуж
а не ласта.

Можда би више волела
да живот је цеста
а не трновит пут.

Можда би стварно хтела
да пловиш морима сама
и мислиш да
довољна си сама себи.

Мој сребрни новчић
испод јарбола твог једрењака
доносиће ти срећу,
дозивати ветар,
заустављати олују...

А ти (?),
препусти се таласима и
врелим пољупцима Сунца.
Загрли Запад у сутон!

Можда би више желела
да време је корњача
а не брзи галеб.
Можда би више волела
да живот је море
а не узани речни ток.
Можда би стварно хтела
да пловиш океаном сама
и мислиш да
довољна си сама себи.



*

ВОЛИМ...

Тебе и твоју песму
природа воли.
Ја волим и тебе
и ову песму
и природу.

Очекивали смо
неколико сунчаних дана,
а падала је киша.

Помислим на тебе
када сија сунце,
када пада киша
и када чујем музику.

Вечерас само музика:
мојих мисли,
твојих покрета,
мојих корака,
твојих уздаха,
мојих хтења,
твојих осмеха...

Музика и ти
и киша
и природа.

Ја волим.











*  *  *

П О С Л Е ...
НАСЛОВ је име сваке – песме.
Наслов прија и нашим чулима.
Наслов прво у очима бљесне.
Наслов, боље је кад га – има!



* Неизмењене песме више од четврт века.



4 коментара:

  1. Анониман7. јул 2016. 18:28

    Odavno nisam procitala ovako nesto divno!!!!!!!! Da li je pisano tako davno pa sad objaljujes ili je nova sa novom inspiracijom? Kako god, ovo je slicno "pravoj pesmi" Bravoooooo :) Dok sam citala, stvarno sam htela da poletim, "udjem u kozu" tvoje inspiracije i osetim tu lepotu osecanja.....

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Уваааууу, једва не полетех и ја! Уздижу овакви комплименти. Да, писано је веома давно, и давније него што сам "ситним" словима навео. Уствари, од три кратке песме, тадашња инспирација је данас само више "сазрела", умешао се мало и сам животни наговештај. А мени је драго што још увек не успевам да "изађем из коже" некадашње искрене инспирације! Ови стихови носе снагу "младалачког даха", ношени лепотом осећања...

      Избриши
  2. Анониман7. јул 2022. 16:28

    Divno.Mislim da je vreme za zbirku pesama baš ovih,davnih isktenih čistih kao suza.Koliko je malo njih imalo ovakav osećaj i inspiraciju.Bravo za deljenje emocija..... Vračare usnule,veru u ljudskost.... A i ta Vaša inspiracija zaslužuje to.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман7. јул 2022. 16:29

    Ne vračare, već VRACAJU... :)

    ОдговориИзбриши