Странице

среда, 02. октобар 2013.

ТРИ ВРСТЕ НАЧИНА

Наслов ТРИ ВРСТЕ НАЧИНА лепо звучи, не значи много, делује опуштено (!), али је сасвим могућ „начин“ подстицања на лагано размишљање, поготово уз мирис и укус одабране „врсте“ омиљеног напитка...?! Није засигурно пуко пропуштање песка кроз прсте.

Да ли су ВРСТЕ и НАЧИНИ, у извесној мери, једно те слично? Нису! Да ли могу заједно или једно уместо другог? Не могу, баш! Када су по редоследу ВРСТЕ НАЧИНА делују прилично „хармонично“. Али, чим обрнемо на НАЧИНИ ВРСТА мало „гребе уши“, теже је прихватљиво, и не „звучи“ довољно добро, бар на прво слушање. Али, веома често су заједно у многим реченицама, близу чак. Шта више, одлично се слажу и допуњују.



Намеће се тихо, да ли је уз ВРСТЕ правилније рећи „три врсте погледа“ или је уз НАЧИНЕ прикладније рећи „три начина гледања“. А, да ли би нас збунило, на пример: „три врсте осмеха“ или „три начина смејања“... Можда некоме ово и није баш занимљиво, не марим – идемо даље!
Не могу да одолим, а да не поменем занимљиве „реплике“ о теми: да ли „врсте имају начине“ или „начини имају врсте“? Како и када!? А, врсте пољубаца и начини на које можете да се (по)љубите. Затим, врсте чајева и начини припреме. Потом, у медицини начини за борбу против разних врста болова. Онда, у граматици врсте гласова и начини изговора. Па, разне врсте примата у природи и начини на које живе. И, врсте паркета и начини слагања на поду. И, начини услуживања и врсте услуга у угоститељским објектима... Низању „начина“ и „врста“ као да нема краја. Као ни нашој машти.
Уствари само се поигравамо речима, једноставно „зачикавамо“ наше знања сопственог језика. Или смо изгледа „упали“ у мали лавиринт наизглед лако решиве језичке недоумице. Или је можда несигурност у (не)знању граматике и правописа српског језика...? Ух, одосмо мало (пре)далеко, али обећавам да нећемо више „ширити“.
Да ли је ово „блог пост“ или „блог есеј“ или „блог оглед“ (есеј значи оглед)...? Дотакнути су многи елементи тог омиљеног сложеног новинарског жанра – врсте, начина, облика, стила, шмека, шарма... У сваком случају човек се на овај начин може лепо (по)забавити, макар и на сопствени рачун. Или се тобож правдати смишљеном тајанственом недоумицом. Или, бар накратко, удаљити се од монотоне и стресне свакодневице.
Зато, баш добро што  овај „блог оглед“ (определио сам се, ето тако, за реч: оглед) није (пре)дугачак, напет, тежак... Већ необично одмерена минијатура. Осмишљено лутање уским поплочаним сокацима језичких недоумица. Вежба обликовања мисли. Одушак машти. Оглед.
Кад стигнете до самог краја огледа, а то је веома близу, нагло скрените поглед на нешто (већ) лепо у вашој близини или га усмерите на неког у најближем окружењу. Помислите тад да ли за сваку ствар или свакога постоји још нека примењива ВРСТА НАЧИНА, као „врста зачина“, и тој занимљивој језичкој конструкцији обавезно дајте што шаљивији тон!
Покушајте све и свакога да учините лепшим, бољим, занимљивијим..., јер тада ће и вама бити бар мало лепше, боље занимљивије... А, овде, стоп...! Нека вам мисли даље наставе – саме...!
Ред је, на самом крају, да вам откријем и прву пристиглу надграђену мисао која је однекуд из поноћи долепршала баш у тренутку када сам одлучивао о стављању „интерпункцијске“ тачке. И додала се та мисао сама, једноставно, наметнула се, као „шлаг на торти“. (Јер, каже се, торта и није торта ако је без шлага и јагоде на врху.)
Најбоље да ту мисао цитирам одмах, да поново не залепрша: „Развијајте нове начине да бисте еволуирали у нову врсту!“ (!?).

Нема коментара:

Постави коментар