Странице

понедељак, 09. мај 2016.

КАКО О(П)СТАТИ НОРМАЛАН


Само (се) питам! Питам и себе и вас?!... Одједанпут! Онако. Тениском терминологијом речено: „ничим изазван“... Сасвим спонтано... Питам се: Како данас сачувати сопствени менталан склоп? Или: како о(п)стати нормалан? ~ Али, не бих да сад дајем и одговоре; већ, једноставно: само да се сви упитамо! Запитамо! Пропитамо!... Јер, окружени смо разноразном – хистеријом. Или: како још назвати нашу „фронцлаву“ свакодневицу која нас одасвуд окружује? Све се своди на количину стреса која је тешко мерљива, а разара нас на..те..нане... Опет тај – стрес...! Питам се и као обичан блогер и као обичан читалац. Питам (се)...?! Само. Запитајмо се и сви! То је: Како данас остати нормалан?!

Промиче ми у мислима: хистерија... И јасна. И нејасна. И одређена. И неодређена. Свакојака...

Ређају ми се у мозгу, неповезано, кратке слике – и статичне и покретне...: насипи, паркови, стадиони, насловнице новина и часописа, мигранти, жртве саобраћајних незгода, протести, пароле, насукан еу..титаник, изборна рик..гласалишта-бројилишта, колатерална страдања, јавни превоз, угинућа птица на њивама, потонућа вековних светиња, обарања столетних стабала записа, народне кухиње, параде поноса, примери лобирања генетски модификованих организама, фотке (не)еротске голотиње, па призори хорора и ужаса, родоубиства, самоубиства, насиље, беда, плагирање, нестанци, скрнављење, корупција, бахатост, обмане, фасцинације, спиновања, преваре, лажи, крађе, издаја, деструкција, страх, хулиганство, тероризам, несигурност, нетрпељивост, нетолеранција, злурадост, прекрајања, истребљења, акциденти, замене теза, кочења, отимања, мобинг, злоупотреба, увијање, безочност, неспособност, блато, алавост... „причај..причај..причај...!“...

Замишљамо уз гнушање: на улицама хиљаде „бесних четника“..., просјаци, социјална помоћ, незапосленост, рехабилитације, оркестрирано гушење талентованих младих људи, последице озрачености, трагови затрованости са земље из воде и ваздуха, брза храна, пушење, глад, жеђ, мржња, фашизам, кокаколисање, ријалити те..ве програми, водитељи, закупљени медији, коментатори, естрада, судство, разговорни језик, неписменост, површност, вера, славе, таблоиди, билборди, спорт, клима, екологија, (без)вредност људског живота, традиција, мода, криминал, општи систем вредности, култура живљења, увредљиво улепшавање стварности одабраним изразима (сјајно, дивно, фантастично, фе..но..ме..нал..но)... „причај..причај..причај...!“...

Промиче ми још много тога лошег и штетног и погубног у мислима...

Кад би могло: попрскати све то сербицидом (средство против корова и кукоља)... кад већ кваримо очи, уши, слух, да бар не кваримо – ум... Питање: Како заштити ум?!

*

Рекох на почетку: само (се) питам; не дајем никакав одговор! Непотребно је и одговарати. Одговоре знамо безмало сви, али не питамо (се) довољно.  То је прави проблем! Треба много више да (се) питамо... Много чешће и гласније... И да питамо и да се питамо: и све друге, и себе саме... Одговори као опомене и упозорења! Ма, то ти је!

Што се више питамо, то ће нам више опомињућих одговора стизати. Пролазе времена кад се могло ослањати на оно: „Кас'ти ће ти се само.“... Треба све брже и брже промишљати. Није више могуће о(п)стајати нормалан ни без правовремених питања нити без смислених одговора!


Нема коментара:

Постави коментар