Странице

среда, 03. фебруар 2016.

МОЈЕ О САМОЋИ





















ПРЕ*ВРЕМЕ
Помислим на многе особе ми блиске,
и људске судбине животом исписане,
чујем у њима и тужне и снажне вриске,
– посвећујем им ове стихове испеване.


*  *  *

ШАПАТ ВРЕМЕНА

Време кад учини своје,
кад останеш сам скоро,
кад вас више није двоје,
дани сви пролазе споро.
Нису само ноћи бесане,
утваре незнане промичу,
никако зора да ти осване,
казаљке се споро помичу.

Кад другујеш с временом,
мисли тада теку успорено,
не зовеш ствари именом,
око је у даљину уперено.
Хтео би путем будућности,
ноге би стазама краћеним,
коче их терети прошлости,
куд са душама напаћеним.

Време кад дође по своје,
све ти је мање познатих,
однесе оно што је твоје,
осим грехова признатих.
Више те обавија неверица,
леђа товарена бременом,
уоколо густа измаглица,
ватру палиш кременом.

Време кад постане ти друг,
мислиш и на небеске њиве,
тражиш негде посебан плуг,
да их преореш у боје сиве.
Затвараш већ животни круг,
уоквирен лепим сећањима,
желиш да свима вратиш дуг,
сам си са својим успоменама.

Време кад тихо ти шапне,
ослушкујеш тајновит глас,
и кад нема ко да ти махне,
час јесте да потражиш спас.
Ослонац на штап старачки,
уз тебе још само пас веран,
сви савети као петпарачки,
а поглед ти – благ и смеран.



(Д. П.  ~  23-25. јануар 2016, Земун...   ~ Два часа после
зимске поноћи, уз размишљање о нечијој усамљености.)
*  *  *

*(ФОТО: Другар Никола Остојић, са штапом; причао
ми је о својој усамљености... Довољно за ову песму.)




















ПОСЛЕ*ВРЕМЕ
Кад почну да издају ноге,
рука се сама маши штапа,
нису ти мисли тад строге,
осећаш: ближњи те потапа!


4 коментара:

  1. Hvala Dragane, prijatno iznenađenje za mene. Detalj za biografiju - kako me drugi vide

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zaista je neobično i prijatno osećanje kada ti nekadašnji kolega iz redakcije posveti stihove.
      Kad se shvati da je nekad postojala profesionalna veza, koja je tražila određen kvalitet i sadržajnu saradnju. I, razume se da tek posle odlaska iz kolektiva, počinje da se upoznaje ljudskost u nekadašnjim kolegama, da postoje i druge veze koje nas povežu u prijateljstvu, empatiji...
      I, to ne bilo kakve stihove već repliku na priču o tome kako je razumeo i shvatio osećanje koje odiše setom i u kojem dominira osećanje usamljenosti.
      Odjednom shvatim da ta usamljenost, u stvari, ima više dimenzija. Prva je ona najbliža, intimna.
      Druga je šira i obuhvata okruženje u kom živiš, krećeš se i s kojim neprekidno, svakodnevno komuniciraš. Utiče na raspoloženje, emocije i pomaže da se intimna samoća prevazilazi. Što si više aktivan, manje je vremena za samoću u duši. Među njima su i dragi prijatelji, kolege, saradnici sa posla.
      Treća je mnogo šira, pomalo i virtuelna.
      Shvatam poentu stihova.
      Ne treba da se osećam usamljen.
      Dovoljno je, samo, učiniti neki napor da se ljudskost približi i da takvi kontakti razbiju opnu što nas zatvara u iracionalne kovitlace sopstvenih sećanja i misli. I, da na takav način budemo u kontaktu sa realnošću.
      Negde sam pročitao rečenicu: I čovek trećeg doba, samas, udovac, ima život. Ima pravo na život. Ima potrebu za punim životom.
      Mogu da kažeem da me i stihovi ove pesme, upućuju na to da iskoristim svoje prirodno pravo da mi život bude bogatiji i sadržajniji. Međutim, ostaje traganje, ostaju brojna pitanja šta je za to potrebno. To je deo priče o tome šta mi je promenilo život, nakon upokojenja supruge. Kako spoznati sebe, kako spoznati okruženje i ljude u njemu i kako rešiti probleme koje nameću određeni kruti stavovi...
      Neko je, takođe, napisao: Najveći problem savremenog čoveka je kako prilagoditi logiku života svojim osećanjima. Mislim da mnogi nemaju odgovor na to pitanje, iako ga osećaju kako ih pritiska neumitnim životnim problemima. I, misle da svojim (najčešće iracionalnim) osećanjima mogu logički da reaguju na zbivanja u svom okruženju. Da li je to dovoljno?
      Stihovi ove pesme kažu da nije dovoljno. Ponekad se počne, da se nemoć prevaziđe, sa štapom...

      Избриши
    2. https://nikolaos1946.wordpress.com/2016/02/03/kako-me-drugi-vide/

      Избриши
    3. Ник, све сам пажљиво прочитао и све сам разумео. Песмом сам ти рекао све што је у стихове могло да стане. Писао сам лагано, мисли и слике су промицале великом брзином, једва сам их сустизао. Сада видим и да је ова песма пун погодак у самоћу; бар на тренутак сам је распршио. Очекивао сам овакав осврт - коментар, у твом стилу...
      Тема песме - самоћа - таква је да су овде могући и многи други коментари, очекујем их, па те молим да се опет придружиш примереним освртом и размениш понеку реч или реченицу, ако ти се учини прилика... Нећемо бројати појављивања, хаха...

      Избриши