Странице

понедељак, 02. новембар 2015.

СВЕМИРСКА БЕЈБИ КОЛИЦА


Најлакше ми је да опишем данашња дечија колица, јер можемо их видети на сваком кораку; на тротоарима, у парковима, у градском превозу, у великим тржним центрима, на излозима, у аутомобилима, у каталозима... Јер, уствари, и не треба да их описујемо; лако их можемо и замислити. И облике, и боју, и додатке... Данашња дечија колица су расклапајућа и склапајућа, вишенаменска (како год), лагана за преношење, подизање, спуштање, имају и „ножну“ кочницу (да не оду низбрдицом)... Права ововремена маштовита и примењена креација, намењива свим потребама.

Људски је сањати. И ваш блогер сања.
Нарочито кад спава. А спава мирно...
Има нас, хвала богу, који се можемо лако присетити и каква су колица била пре више од пола века. Ништа мање модерна и него у складу с ондашњим олдтајмер аутомобилима, или са маминим костимима, или очевим оделима, или кухињским креденцима, или гламурозним фотељама... Тад су колица била тако дизајнирана да су се углавном користила за шетње с бебом, штрапацирање, дневни корзо...

Била су доста гломазна, малтене као тучане купатилске каде, само са точковима. Некима су донекле служила и као креветац. Није било потребе да се колица уносе у аутобусе јер није их свуда ни било, ни у фијакере јер није било за њих простора а била су и претешка. Ретко су их уносили и у тадашње возове. У трамваје их је већ и могло уносити, али ни трамваја није било толико и свуда да би то био нарочито значајан податак, већ више као ред величина.

Дечија колица су се тада наслеђивала од блиских брачних пријатеља, добрих комшија, кумова, наравно и унутар родбине... Чак су се и имена давала по бебама које су се претходно у тим колицима возила; у знак поштовања, блискости, захвалности... А кад престану да се користе за бејби потребе, онда су била погодна за игру и возикање одраслије деце или спуштање низ брдо и уживање у вратоломијама, јер била су прилично издржљива, имала су добру „шасију“, па док је трајало, или док се не распадну...

Ух.., да.., сад је већ време да се упитате: шта то ваш блогер покушава да вам каже? Наизглед ништа посебно! Али, ако вам кажем да је ово био само један у почетку лаган и носталгичан – сан (ако сан уопште може да буде носталгичан) и да је својом почетном пријатношћу веома брзо из реалног и романтичног, прерастао у „футуристички“ (нешто слично научно-фантастичном!). Зато су скоро сви снови и вредени пажње, зато се и разликују од јаве.

А, онда... година 2089, блиска будућност, за нас савременике (ове из данашње пуке јаве) све некако делује превише убрзано. Сви у рукама носе неке „дугмићима начичкане“ мале уређаје, претпостављам (чак и у овом сну!), да они могу да функционишу не само на „тач“ већ и на реч, слово, мисао, помисао, боју гласа, поглед, емоцију, дах... Покушавам, у сну, да издвојим из масе људи само оне за које претпостављам да би могли да буду „један“ од родитеља, или „први“ и „други“ родитељ, или (уф, не стижем тако брзо ни да закључујем!)...

На дохват њихових „наелектрисаних“ тела су мале летеће кабине са затамљеним прозорчићима, углавном лете у режиму „аутопилота“, на одређеној висини и растојању и или мало испред или „безбрижно“ мало иза... Опремљени безбројним сензорима за избегавање сударања са предметима који им се изненада нађу на „коридору“ (тако се то за сада назива у нашој свакодневици)... Требало ми је мало времена и да уочим да у великом броју тих малих летећих кабина нису увек бебе већ и разни кућни љубимци (можете само замислити?!). Аха, чудног ли сна, већ су препознатљиви: имају одређене ознаке, назнаке, симболе...

Пожелим да посетим и продавницу за таква дечија колица, која бисмо ми дана..шњаци могли слободно да назовемо – свемирска (јер за бољи назив и не знамо). Нисам још ни „укуцао“ целу жељу у своју лељу уснулу подсвест, а већ сам био „телепортован“ на место које је мало поредити га само са сном, већ не..знам..ни..сам..! Чим помислим нешто, на пример: шта му је ово...?, а оно већ приказ на далу слободног простора (у „ваздуху“?!) и објашњење: аларм против пожара, аларм против отмичара, аларм против инсеката, аларм против разних зрака..., па, разни одбрамбени спрејеви; затим, сигурносни балони и ролетне; потом, хитно телепортовање до мобилних „бејби-ситерки“, услужних обданишта, бејби-амбуланти... Бејби... бејби... бејби... Све је програмирано, проверено тачно и прецизно и безбедно... Боли глава...! Наравно, још и дупле команде и сензори... ма..све!

Ух.., како је ово необичан сан! Нити да даље спавам, нити да се још будим... Дође ми да устанем из мог кревета, извирим на степениште унутар моје куће, и погледам да се случајно нису укључила тек постављена „паник светла“, да није можда нестало струје. Али, још ми се мал(к)о – сања!

Свемирска дечија колица, "летња варијанта",
мултипрактик, из снова, наравно...
Хмм.., свемирска дечија колица?! Сва..шта! Све на „даљински“. Нова бејби технологија. И удобна, и сигурна, и безбедна..., само их „гураш“ помоћу тог „начичканог даљинца“. Или, само помислиш: мало лево, мало десно, мало горе, мало доле, мало спорије, мало брже... А тек успаванка: Ни..нА..на..нАаа..на... А, бејби „препознаје“ своје родитеље помоћу лампица и звукова; све је толико брзо. Мало је рећи: убрзано. Брзо ће оно (мало бејби) и научити да се сналази у том и таквом њиховом будућем свету... Деца су нај..адап..та..бил..нија...! Најадаптабилнија!

Добро, свестан сам да је ово био само сан. Али, зашто овакав сан? Шта ме је потакло да сањам баш – свемирска дечија колица? Мора да постоји нешто..зашто!? Наравно, увек постоји! Или: тек ће настати разлог?! Можда је овај сан само претсказање?! Ко ће га знати? Снови су увек немало и тајновити! А, да се мало потрудимо заједно, шта кажете, можда неком пође за руком да одгонетне значење овог сна. Бар делимично да докучи: шта би овај сан могао да значи?

Мени, на пример, није још јасно (сада, већ у јави!), тако ми се „мота“ у глави: да ли ће у блиској будућности бити довољно беба да се возе у тим описаним свемирским колицима „из снова“...?! Екологија, ГМО, ратови, стресови, геј-бракови, отуђеност, цртани филмови..., деца... деца... деца... Хеј, љу..ди(!), деца... деца... деца...?! ~ Из сна у јаву сам се прилично брзо „телепортовао“, али из јаве у сан увек је – мало теже!


2 коментара:

  1. Vrlo interesantan san. Na žalost o tumačenju nemam ni naznaku neke ideje ali da nisam razmišljala o tome da li će nam uopšte biti naraštaja za nekih 30 godina - to jesam. Nekako mi se čini da je sve manje i manje djece a sve više i više kućnih ljubimaca ili onih koji su vjenčani za svoj posao. Pomalo strašljivo. Možda će mo usvajati mini robote? Odlična priča.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Наши снови, драга Фарах, често претичу нашу јаву. Мој опомињући "сан" и твој отрежњавајући коментар имају - језиву поруку: забрињавајућа и страшљива будућност. Нажалост! ~ Да, да..., "ботови" већ куцају на наша врата! ~ Коментар суштинска допуна приче.

      Избриши