Странице

среда, 8. април 2015.

ЛЕПЕЗА ЗАМЕНА ТЕЗА


Чули су људи за појам „замена тезе“, једноставно, неизбежан је, удара са свих страна, некад маскирано а све чешће и наочиглед... Још само да многи науче да га успешније препознају: прво у нашој свакодневици; затим, у медијима или на конференцијама за штампу; потом, у изјавама посленика (овог пута: „брижника“) науке, спорта, културе, образовања...; онда, и у речнику политичара (позиција и опозиција) и разних аналитичара; наравно, и у језику и активностима дипломатије...

Зашто је важно уочавање и препознавање – „замена теза“? Једноставно, важно је, и корисно. Такво је данас време дошло – превише је безобразлука! Ваља се (од)бранити, и уопште и посебно сопствени ментални склоп! У противном, олако постајемо „манипулисани“ од разних манипулатора, јер бивамо избачени на ледину на којој „циљ оправдава (реторичка) средства“.

Чим приметите (и) најмањи наговештај нечије ароганције, агресије, патетике, тикова, поштапалица, збрзавања, отезања, „драматања“..., чак ако умете да посматрате и „говор тела“; ето га!: замена тезе (или: замена теза) – у „ниском старту“. Следи „замена тезе“ већ за неколико секунди! Одма, иза прве кривине. Али треба мало „увежбавати“ како да се „она“ правовремено и успешно уочи или препозна; јер није то увек довољно „бистро“ за наша чула. За почетак, треба усмерити пажњу на тренутак „нулте тачке“, кад престаје питање а почиње одговарање. Јер, „замену тезе“ одликује безочна недобронамерност!

Наглашавам: питање и одговарање, јер најчешће „легло замене теза“, данас, јесте на конференцијама за штампу. И најизраженије, и најобимније, и најнедобронамерније, и најприпремљиваније... Не искључују се ни скоро све ТВ емисије са гостима у студију, али ни новинари-водитељи нису „цвећке“. Уопште, „тиии“ новинари су посебна „прича“ (фела), али (и) за неку другу причу!

Прецизније, „окидач“ за нашу пажњу „у ком грму лежи замена тезе“ јесте кад уместо „нормалног“ одговора на „нормално“ постављено новинарско питање изненада „груну“: или агресија, или морална уцена, или портпаролски трик..., или све то заједно; а све то раније „брижљиво“ припремљено, по провереном рецепту, као шок-увод у „замену тезе“...

Подсећање (једна од дефиниција): замена тезе је логичка грешка када се не разлаже и не доказује задата теза него се чини, понекад суптилно, а понекад грубо прелажење, померање па се образлаже и доказује нека друга теза по нечему слична или сродна задатој теми. То је једна врста логичке манипулације јер саговорника обмањује.

Док, на пример, Вукајлија, о „замени теза“ казује знатно једноставније (намерно ово наводим као пример!), али ништа мање занимљиво: „Основни механизам сваког политичког, спортског, интернет, јавног и уобичајеног дискуса“... И, наводи пример, у његовом препознатљивом стилу: (1) „Кад питаш некога колико је 2 плус 2, а он каже да је Земља округла. Потом одговориш да то није тачан одговор, па те оптужи да си будала која мисли да је Земља равна.“... Или: (2) Када се неким случајем производ процеса у стомаку, у виду гаса, првобитно намењен напуштању истог кроз доњи део леђа, заврши изласком кроз усну дупљу. Такозвани, прдеж из уста.“... Или: (3) Кад жртва постане кривац(!)... „Туриста: Зашто је Турска сиромашна и заостала? Турчин: Ми смо држали Србе 500 година!“... ~ Ае... Шта рећи (?!), осим: ха-ха...

„Замене теза“ могу бити: примитивна, безочна, лицемерна, перфидна, суптилна, груба, арогантна, интригантна, несувисла, случајна (веома ретко) или намерна (најчешће)... Има врста „замена теза“ колико год хоћеш – читава „лепеза“. Зато и кажем: треба научити да их што брже и успешније – уочиш и препознаш! Да те не би толико нервирао њихов садржај, колико може да те изнервира лоша намера оног који је примењује. Јер, заиста, „заменотезаш“ најчешће вређа нашу интелигенцију. И не разликује се све то много од „игре без граница“!

Да ли да вас и овом приликом уверавам да је у одбрани од последица деловања „замена теза“ на наш ментални склоп веома важно солидно познавање матерњег језика, јер то је „најслабија карика“ на коју се усмерава намеран и перфидан „заменотезаш“. Зна тај „глагољив“ корисник реторике, која у основи има „вербалну патологију“, да је „површност“ оних који слушају (или су саговорници) одлика са најмање „имунитета“. Зато је „површност“ (читај и као: неписменост!) веома веома рањива, па, „замена тезе“ знатно лакше „пролази“. И, значајно лакше.

Нећу овде наводити исцрпне дефиниције о „замени тезе“ нити тешке замарајуће цитате о тој теми, јер намера ми је више: упозорење на ту пространу појаву – „лепеза замена теза“. Али, ипак, не треба занемарити тврдњу да „замена тезеније аргумент, већ само прикривање недостатака аргумената.

Оправдана је тврдња и да све што подразумева појам „замена теза“ истовремено представља својеврсну подлогу за „језичку пошаст“ измилелу испод шињела „вербалне патологије“ опробаног „реторичког средства“ (намерно неке од појмова понављам!), које у највећој мери користе људи(?!) у власти и њој блиски кругови. Или, спортским жаргоном, поједностављено речено: смишљено пребацивање лопте на другу страну терена. А, може и – осмишљено „прескакање игре“...

Можемо опште закључити, с неба у ребра, да замена теза одражава природу подељене, несигурне и тактизирању склоне власти приближно онако како би и дириговани говор мржње рефлектовао насилнички карактер неког насумичног  режима.

Увек остаје довољно простора и потребе бар за питањем: А шта је с одсуством одговорности за јавну реч?  (Да питамо, и да се питамо!)


2 коментара:

  1. Zanimljiva, a nadasve vrlo prisutna tema! Ljudi se masovno služe tom obmanom, toliko da im je već prešlo u naviku! Bravo za sjajan tekst!

    ОдговориИзбриши
  2. То кажем, Снешка, "замена теза" на свим нивоЈима; тема за "дебело" промишљање: чему и докле све то води?! (Не) знам!? Кад не можеш да их спречиш, а оно не придружуј им се! И теби, увек браво!

    ОдговориИзбриши