ИГРА (ОД)УМИРУЋЕ ЛЕПОТЕ

(У мени, проговорио је виши спортски тренер, грубостима изазван!)

Фудбалска игра је прилично изгубила лепоту и своју суштину онда када су дозвољени прекомерни („погибељни“) такозвани КЛИЗЕЋИ СТАРТОВИ – бочни, чеони, с'леђа... До тада, о фудбалској игри, говорило се: „најлепша споредна ствар на свету“, „фудбал умире у лепоти“, „фудбалски романтичари“, „чаробни свет фудбала“, „мађионичари у копачкама“..., која је то само (тада) фудбалска игра била?! Сви одреда, од голмана до голгетера...

Појавили су се, онда, једног дана, у фудбалској игри – грубијани! Говорило се тада за (те) грубијане: „лопта може проћи, али играч никако“, „лопту гледај, а по ногама ударај“, „покажи му ко је јачи, још од првог минута“, „удри га тако да и он и лопта лете изван терена“, „нека осети како бије српски бек“... Од онда, место у скоро сваком тиму добијао би и бар по један грубијан с основним, готово искључивим, задатком: „прекидање“ противникових нападачких акција, у њиховом зачетку!

Ретки су данас играчи који могу само уз помоћ својег фудбалског знања – техником, тактиком, фудбалском вештином, предвиђањем следећег потеза („читањем“), проучавањем мана и врлина свог директног противника... – успешно зауставити противниковог нападача, или врсног „творца“ игре, још на тридесетак метара од свог шеснаестерца. Него, (нај)лакше је напрасно „прекинути акцију“ свог противника, што даље од свог гола, и тако отклонити опасност.

Времешнији љубитељи фудбалске игре памте неке „фудбалске грубијане“, тешко их је заборавити, који су физички онеспособили многе даровите фудбалере; неке привремено а неке и трајно. Лоше је што су они „онеспособили“ и лепоту фудбалске игре“, која је због њих (у)брзо постајала ИГРА (ОД)УМИРУЋЕ ЛЕПОТЕ. Можемо нагађати да ли су прво настали „фудбалски грубијани“ или „фудбалски хулигани“, али једни другима су погодовали, то је сигурно! До данас су и једни и други предалеко отишли. Предалеко!

Времешнији памте догађај у Атини, очевидац сам, на утакмици Панатенаикос – Олимпијакос, када су на препуном, тада новом, Олимпијском стадиону, играли за грчке тимове, један против другог, и репрезентативци тадашње Југославије – Велимир Зајец и Милош Шестић. Био је леп дан, незаборавна фудбалска атмосфера, дерби грчког првенства... Чим би неко од њих двојице – Шестић или Зајец – били дошли у посед лопте, ето и грубог погибељног старта и превијања по трави. Онда, у двадесетом минуту, устану са својих седишта истовремено више од 50.000 огорчених гледалаца, навијачи и једног и другог тима, и почне такво спонтано здушно скандирање, које је убрзо прерасло у „крик“ који и дан данас одјекује на том простору, отприлике: „Охи, охи, даскала...!“ „Охи, охи, даскала...!“ „Охи, охи, даскала...!“... (Отприлике: „Немој, немој, учитеља...!“, јер сматрали су их – учитељима фудбалске игре.) (на грчком, даскалос = учитељ) Сви фудбалери су најпре (за)стали, збуњени, а онда наставили да играју готово без прекршаја, најбоље што умеју. Утакмица и фудбалска игра за незаборав. Шестић и Зајец су били показали сав свој фудбалски раскош. Порука љубитеља фудбала: платили смо да гледамо лепоту, а не грубости!

Клизећи стартови дуго су у фудбалску игру улазили на „мала врата“. Јер, раније је било далеко више фудбалера који су поимали бављење спортом више на „фер-плеј“ начин. Сматрало се храброшћу, пожртвованошћу, „изгарањем на терену“... ако играч „иде главом у ноге“. Али, раније су се фудбалери више поштовали и чували једни друге од повреда. Изван терена били су углавном (и) искрени велики спортски пријатељи. Можда се памте само ретки појединачни случајеви тежих повреда.

Све се мења, и ментални склоп младих људи, који немају времена и стрпљења, већ све желе преко ноћи, брзо, одмах(?!); тако не желе ни да се надигравају спортски са противником. Такви су (им) и менаџери, власници клубова, хулиганске хорде навијача... „Самопоуздање“ стичу уз помоћ разноразних видео игрица, које им у свест усађују „еталоне“ и начине, који су најчешће равни деструкцији (рушилаштву, штеточинству, недобронамерном...). Још ако притом помислимо и на разна „стимулативна“ средства (погледајте колико фудбалери у току игре – пљују и „пенаве“!)...

Уведени су чак и „тимови“ за „проучавање“ противничких играча, али њихових здравствених картона и „слабих тачака“. Према спортској медицини, два најосетљивија органа у људском телу јесу: око и колено. Ако неко има неспортску намеру да „онеспособи“ противника само га „гађа“ у та места. До танчина се увежбавају и начини грубости, који се касније могу правдати да су тобоже настали „у жару борбе“... (Још увек, желим да верујем да су тренери изван свега тога; нисам чуо да тренери отворено саветују своје играче да неспортски и грубо „решавају“ бројне ситуације у фудбалској игри.)

Чуди ме да фудбалски тренери не делују много мудрије, мада „клизећи стартови“ нажалост спадају у дозвољене фудбалске технике... С једне стране, да обучавају играче у „доследнијем“ примењивању Правила фудбалске игре (ограничавање старта и отклон опасности од повреда). А, с друге стране, на тренинзима, у току „тренинг игара“, да воде рачуна и увежбавају вештине избегавања опасности од тежих повреда као последица „клизећих стартова“.

Но, на утакмицама, у „гладијаторској“ борби за резултат, пласман, пласман у виши ранг такмичења..., губе се скрупуле и контрола над грубостима. Слабији своју инфериорност надокнађују снагом и крајње опасним стартовима, међу којима су најопаснији по противника: директан клизећи у ноге (!), ударац лактом у лице (!), ударци у предео ока и носа (!), и многи други који се могу свести под веома – подмукле...(?!)

Правила фудбалске игре, због онога у шта су се неки делови „изродили“, требало би да буду измењена и боље дорађена, управо ради спречавања прекомерне примене тог сувишног техничког дела фудбалске игре. Да се „клизећи стартови“ прецизније дефинишу, ограниче. Потом да их фудбалске судије правовремено „сасецају у корену“, чак превентивно и саму намеру. А, тренери да васпитније делују.

Као и у другим сверама живота, и у фудбалској, игри, требало би „грубијане“, „деструктивце“, „криминалце“, „дилере“, хохштаплере, „ фудбалске шибицаре“..., одстранити... Али, естрада је пуна хвалоспева за оне „што су гори, то су бољи“... Такве вести, „фотке“, видео снимци..., доносе „тираж“ и новац, и врсту несносне насладе; јер, чим су актери даље од доброг, лакше се приклањају злу. На све су спремни само да преко ноћи постану „познати“, селебрити...

На светском нивоу, „глобалном“ (избегавам ту реч!), вапи се за бруталним сценама, пуне се садржаји у брзим медијским извештајима; то су „добре вести“, ваљда, зато некоме (!) и одговара да светом „круже“ толике бруталности... Људи су све склонији недовољној промишљености, површни су, и олако се одлучују на „лоше лоше“. Очигледно, то данас далеко „боље пролази“...

Данас и није нека вест довољно „адреналинска“ ако у себи нема придев: стравично, страшно, страва, ужасно... Чак и неке сасвим добре вести уместо да их „појачају“ са добро, врло добро, одлично, изванредно, ... „појачавају“ их са „негативним“ придевима („ужасно лепо“, „страшно добро“..., нпр!). А, с друге стране, по сваку цену се претерано улепшава стварност (и кад нема за то никаквих основа) са епитетима: сјајнооо, фантастично, фасцинантно, фе-но-ме-нал-нооо... (На душу слабих спортских коментатора!)

Естрада је свуда гурнула своје танке и дугачке „лоповске“ прсте својих естрадних менаџера и „мењају“ свет свакодневице онако како само њима (и ко зна још коме?!) одговара. Тако да није реч само о погубним клизећим стартовима на травнатом фудбалском терену, усмереним на ноге и лице противника, већ и на културу живљења, људско свесно, добронамерно (али, све ређе!). Не кажем да је за игру (од)умируће лепоте – фудбалска игра – највећи узрочно-последични кривац ово наведено на крају (естрада), али најприкладније ми је било да „окривим“ естраду, бар за подстрекивање неумереним приказивањем толико – „крви, меса и коски“...!

У сусрет завршници националних фудбалских првенстава, лиги шампиона, разних купова, и највећег међу њима такмичења – Светског фудбалског првенства, у Бразилу... Превише је „игре“, у фудбалској игри, где се ипак надамо новим фудбалским лепотама, надасве головима... И да они којима смо „сведоци“ у ИГРИ (ОД)УМИРУЋЕ ЛЕПОТЕ – фудбалски грубијани – нестану испод „фудбалског свода“, заједно са хордама хулигана, који их једини подржавају!!! Није лако! Треба (са)чувати УЧИТЕЉЕ – и фудбалске и уопште!