МЕСИ И МУРИЊО

Овогодишња фудбалска сезона се ближи крају. Остаје иза нас. Ни боља ни гора од прошлогодишње или нешто ранијих година. Узбуђења ипак напретек. Медији су „дали све од себе“ да нешто таблоидно из „света фудбала“ не промакне. Све више најмасовнију (фудбалску) игру гурају под „шат'ре“ естраде а све мање у окриље спорта. Да ли и то раде моћници „новог светског фудбалског поретка“(!?), потпомогнути (и) од прослављених и познатих спортских бивших и садашњих „ведета“ – марионета – највише фудбалских... До Светског фудбалског првенства, у Бразилу, није још много остало; оно је пред нама. Одбројавају се дани. Биће још довољно „обрта“ и за фудбалске кладионице. Ооо, дааа!

Ред је да (нај)прво појасним (и) наслов „Меси и Мурињо“, ради отклањања неизвесности, а и због радозналости. Шта их у овом блог посту и наслову – повезује? Ништа посебно! Ставља их у приближну „раван“ једино приближан ред величина, значај теме, посматрање фудбалских догађања „под (мојом) лупом“, мислећег – вишег фудбалског тренера. Прецизније: изложеност фудбалера Месија и тренера Муриња „затупљеној оштрици“ (не)стручних посленика „јавне речи“ у свеколиким медијима.

Настављамо... Није сад толико реч о великим (около)фудбалским моћницима, бар не изгледају као толико „велики“, али накупило се превише „плагијат моћничића“ (добра вежба за „ч“ „ћ“ „ч“...), неучљивих, што велике школе никако нису успевали да посвршавају, не иде им образовање и остручавање; али прави су махери да први успевају да покупе отпатке и „ситно смеће изван вреће“. Кад већ нису били талентовани за фудбал и спортове уопште. А медији и „менаџерчићи“ („чи“ „ћи) служе им да „замуте естраду“, па „лов у мутним таблоидима“, па блицање на „зеленим теписима“, па..., знате већ како све то (не) иде.

Тренер Мурињо и фудбалер Меси, само су метафоре за оно што се у мору информација голим оком и скромним познавањем (фудбалске) струке не види довољно. Да привуку пажњу! Зато постоји „лупа“ која може да увећа и увелича довољан број пута, за оне који хоће и желе да виде. Онима који то не разумеју или не желе, а у мислима им „нешто треће“, не помаже ни електронско увећавање. Иначе, довољно је рећи само Меси и Мурињо, па да сви љубитељи фудбалске игре и струке тачно знају о коме (и чему) је реч, и који је ред величина. Рекосмо, није толико важно колико ће „лупа“ да увелича, већ колико желимо велики проблем да уочимо.

Мурињо је несвакидашњи фудбалски тренер – „Господин Посебан“. Меси је суперталентован фудбалски гол играч – „Господин Опасан“. Већ доказани као светске фудбалске класе – први тренер а други фудбалер. Недавно су се нашли у „унакрсној ватри“ фудбалске јавности, јер „прозивали“ су их на лош и ружан начин недовољно стручни и недовољно људски посленици најмасовније „споредне ствари на свету“ – фудбалске игре. Осврнимо се кратко на случајеве Муриња и Месија. Да не бисмо „преплитали“ две приче, боље је једну по једну, да би могле и даме лакше да прате; јер, њих то сигурно више занима него фудбалски често површне и острашћене мушкарце.

*

Тренер МУРИЊО – на „мети осуда“ новинара, спортских коментатора, бивших прослављених фудбалера, „неких тамо“ фудбалских тренера, „тактичара“, „свезнајућих“ навијача и љубитеља фудбалске игре... Бујица негодовања и незадовољства на рачун његове дефанзивне тактике у целом пролећном делу енглеске Премијер лиге и у завршници европске Лиге шампиона... Одбрамбену игру, и тактику, коју је примењивао на „важним“ (и најгледанијим) утакмицама називали су „кукавичком“, непримереном, деструктивном, нефудбалском, одбојном, непопуларном, незанимљивом, недостојанственом... Истицали су се примедбама управо тренери који нису успевали да против Челзија забележе по њих повољан резултат. Тражили су тако оправдање за своју тренерску немоћ.

Некоректно. Јер, струка се показује игром на терену, (својим) избором  тактике, системом игре, варијантама, подваријантама, игром по линијама тима, проучавањем противникових мана и врлина, припремљеношћу, прилагођеношћу, вољом, хтељем, пожртвовањем... (хиљаду је ствари неопходно уиграти!), а не бранити своју немоћ (или нестручност) – испразним речима. Мурињо је у сваком тренутку, из утакмице у утакмицу, тачно знао шта ради. Извлачио је максимум из свог тима Челзија. Они који помно прате фудбалска збивања, знају добро ову тему. Мурињо је „догурао“ својом екипом докле се стварно могло. Имао је почестом и повређених играча... Није се „прославио“, али не може му се „баш толико“ оспорити избор (одбрамбене) тактике. Проблем осталих јесте што нису умели довољно да проникну у Мурињове тактичке слабости и да их знатно боље резултатски искористе. У савременој фудбалској игри лепота често није у првом плану. То што је Мурињо „претерао“ одбрамбеном тактиком, ае...!

*

Млад а остварен фудбалер „Барсе“– МЕСИ, фудбалски магнет и драгуљ, у фудбалској игри постигао је већ скоро све могуће. Обарао је из године у годину све клупске, шпанске, европске... – фудбалске рекорде, за које му се указивала прилика. Титуле, шампионати, голови, асистенције... Био је и повређиван, и премаран, исцрпљиван, трошио се немилице за боје његове Барселоне и национални дрес његове Аргентине. Никад довољно времена за „опоравак“. Ретко кад би он имало подбацио, изневерио очекивања, или није остављао своје „срце на терену“, када није решавао победника... А, онда, догодило се на једној утакмици (није била неважна!), да није постигао гол. Његова Барселона није постигла повољан резултат. Окривили су Месија да, наводно: „није довољно (пре)трчао“. Скочили су новинари, фудбалски аналитичари и статистичари, који учинак мере претрчаним километрима, бројем успешних додавања и асистенција, изнуђеним фауловима, постигнутим головима..., квантитет, дужина, количина...

Још горе, придружили су им се и многи тренери, поведени „слашћу медијског појављивања“, али (и) недовољно стручни. Меси је носилац титуле „Златна фудбалска лопта“ (најбољи фудбалер света), а по многима још је неприкосновен. Имао је, тачно је, неколико „слабијих (фудбалских) дана“. Био је пре тога и повређен; и играо је недовољно опорављен. Посумњали су у његову фудбалску намеру... А шта је по среди? Меси је на позицији у тиму која захтева непрекидну експлозивност, концентрацију, креативност, луцидност, одлучност, технику, снагу, прецизност..., изнад свега – правовременост! Ако од некога захтевате да претрчи најмање десет километара на утакмици и да сачува неопходну снагу како би могао на десетине пута да понови „експлозију“ из места, у шуту, у скоку, у дриблингу, у проигравању, у индивидуалној акцији, у завршници напада групе играча... Краће: „издржљивост у свему томе“... И, све то и иначе знатно отежано, јер Меси је мањи од осталих, лакши од осталих, наизглед слабији од осталих... Али, Меси је успешнији, јер познаје и осећа фудбалску игру далеко боље од осталих. Трпи и избегава оштре стартове противника, у намери да га (и) неспортски зауставе. Једноставно, Меси је нешто мање трчао, како би сачувао снагу за завршнице напада... као да најбољи играч света не зна колико треба да трчи(?!). Фудбалски лаици не умеју да гледају свеобухватно, већ (пре)уско...

*

Мурињо и Меси никога не остављају равнодушним. Ако за Муриња кажу да је „специјалан“, „посебан“, понекад надмен, неспорно интригантан, у центру пажње... Онда, рецимо за Месија да је као „фудбалско јагње“, омиљен, оригиналан, непоновљив... Заједничко им је и да су обојица врсни стратези: Меси на терену, а Мурињо изван терена. И критика Мурињове „дефанзивне игре“ и замерке Месију за (не)претрчане километре...(!?) ... Опет површност и квантитет, науштрб квалитета и креативности. Ето, а „од љубави до мржње, увек само корак дели“... Данас „јеси“, а сутра већ „ниси“! (Или: „Ко зна где си!“)

* * *

Шта на крају рећи о фудбалским „стручњацима“ у лику данашњих спортских коментатора, спортских новинара, спортских аналитичара, спортских тренера, спортских водитеља ТВ емисија... Да ли је дошло време да их назовемо – естрадним. Или их прозвати „поткупљивим“ или „наменским“ или квази или недобронамерним или „најниже“ а најтачније – таблоидним?! Да не помињемо још и њихове „фризурице“, „шишкице“, „геј дикцију и интонацију“, естрадну терминологију, неумерено улепшавање стварности (сјајнооо, дивнооо, фе-но-ме-нал-нооо, фантастичнооо, фасцинантнооо, илуминантнооо...)... Куда иде овај – фудбал?! Куда иде овај – свет?!