Прво што помислих, поводом
двестотинитог наслова на блогу који се назива мојим, јесте да блогопишем углавном
о ономе што нико други не пише, а што навире испод моје „лупе“ – о свему под
лупом – и да му бар то није мана! Притом, не негирам да има и мана. Но, нећу
помињати ни оно што „није мана“ нити оно што „мана јесте“, јер јубилеју не
треба у зубе много гледати. А јубилеј бих искористио само као повод да још
нешто корисно и „употребљиво“ напишем, и да се одржи леп
манир: близак контакт са мојим блог читаоцима.
„Две стотине наслова“ на блогу, више
је као оријентир, да се подсетимо колико много се блогодружимо, а то лепо
дружење траје две и по године. Практикујем да повремено „провучем“ неки од тих
статистичких података, чисто реда величина ради. Некоме можда то подсећање
помало и смета, али међу читаоцима има више оних које и такви подаци занимају. (Тако ми се бар чини!) Наравно, ако је одмерено и ако блогер не претерује, јер онда то опасно
може да се сматра самохвалисањем, што ми никада није био циљ. (Не и не...!) Не
треба заборавити да је овај блог лично мој, да сам и блогописац, и блоголектор,
и блогоуредник, и блогоилустратор, и блогоменаџер... – сам себи, и сам
свој!