Како год да започнем овај блог текст, а управо то чиним, намера ми је да
будем непосредан, директан, спонтан, поучан, оводанашњи... Очекујем да и ову
новообјављену фотографију с мојим ликом, начињену за време моје дипломатске
службе при нашој амбасади у Атини, осамдесет и неке, нећете протумачити као
пуко хвалисање, већ само као малу допуну у прилог моје биографије, за оне
којима је и то важно. Мени је тада дипломатска мисија била веома значајна, служио
сам својој отаџбини, а данас сећања на те лепе и занимљиве дане чине ме поноснијим
и остваренијим човеком.
Примећујете на фотографији: у рукама ми је часопис светског имена, а на
насловној страни крупним словима исписана је реч: терор... Хоћу рећи, када данас говоримо о терору и тероризму, није
то ништа посебно ново. Увек је то био појам који означава – страх и ужас. И пре
Француске револуције реч терор се провлачила као насилно средство владања. На
пример, и године 1793, француски револуционари су под вођством Робеспијера прозвали терор као државно
средство моћи и на темељу тога „владавину терора“ идеолошки оправдали. Ако некога
више занима, наћи ће о терору и суровом трагу који је за собом остављао опширније
у разним енциклопедијама.
Реч „терор“ се у данашње време може наћи у бројним комбинацијама речи, нпр.:
телефонски терор, психолошки терор, политички терор, фудбалски терор, медијски
терор, терор на друштвеним мрежама, комшијски терор...). Користи се често за
описивање агресивних облика узнемиравања. Обележава све више и више нашу
свакодневицу. Многима, нажалост, постаје и животни стил понашања...
Латински израз territio (застрашивање)
односи се на показивање средства за мучење које претходи мучењу, које је често
довољно за изнуду признања. Неко иде чак дотле да и данашње све чешће коришћење
„полиграфа“ сврстава у средства застрашивања; мислим да је то ипак у свери
параноје. Уствари, ко ће га знати? Јер, терор
(из латинског terror, terroris – страва или ужас) је „системско и често наизглед планирано ширење страха и ужаса кроз
провођење или претњу насиља како би људе чинило послушнима или покорнима“.
Док ово лагано читате (кажем: лагано, јер вам тако сугеришем)
размишљајте и сами о терору као свакодневној појави: у градском превозу, на
радном месту, на спортским стадионима, у саобраћају, у школама, на улицама, у
концертним дворанама, у скупштинским салама... Иако вам се може учинити да сам
превише спустио „праг поимања терора“, јер то више личи на говор о мобингу, корупцији, криминалу,
хулиганству..., зачињено бахатошћу, бруталношћу, осорношћу, охолошћу... Слажем
се, али код мене превладава утисак да у свему има и помало терора...
Друго је ако се коришћење терора одвија у правцу, боље је рећи смеру, за
постизање политичких или економских циљева; е, тада се то већ назива – тероризам. Сад дођосмо на оне „више
гране поимања терора и тероризма“, на оно што нас ових дана, недеља и месеци
све више обасипа – и из медија и стварно – са свих страна, а може се рећи
кратко: свет дочекује Нову годину под сенком страха; или мало дуже: Нову 2016.
годину људи широм света дочекују под сенком страха од терористичких напада и уз
појачане мере безбедности, нарочито у европским метрополама.
Одмах се намећу и озбиљнија дефиниција и поимање тероризма. Наиме, „тероризам је смишљена употреба
незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха, с
намером присиљавања или застрашивања власти или друштва како би се постигли
циљеви који су уопштено политички, верски или идеолошки“. (Није слично
криминалу, јер криминал и корупција су нешто сасвим друго.)
Идеја за овај блог текст потекла је прво од наслова, јер најпре сам био
одредио наслов – „тероризам лош изам“
– заправо, тај наслов је настао у току промишљања о тероризму и сећања да сам се
о терору и тероризму поприлично био информисао, спознао и прикупљао много
података још у току моје (војно)дипломатске мисије, у тада суседној држави
Грчкој. Све у оквиру оне чувене крилатице: „Ништа нас не сме изненадити!“.
Годинама и деценијама, увек су ми биле занимљиве речи са суфиксом „изам“,
и где се све „изам“ може „прилепити“ а да има одређен смисао и значење; да се
уклапа у наставку одређених појмова и даје им тачан шири смисао. Зато ми је
одмах привукло пажњу и једно истраживање које се односило на протеклу 2015.
годину. Наиме, претходну годину су, према „Меријам-Вебстер“ речнику енглеског
језика, обележили „-изми“. Због тога
Реч године 2015. није само једна реч,
већ суфикс којим се завршава више речи: феминизам, социјализам, расизам, тероризам...
Овај суфикс (-изам) је Реч године
зато што је мања група речи којима је заједнички тај завршетак са три слова
имала велики број претрага, као и значајно повећање у односу на претпрошлу
годину на сајту Merriam-Webster.com – објавили су
издавачи тог речника. Сем четири наведена термина, у интернет претрази су се често налазили и
фашизам, комунизам и капитализам. „Хафингтон
пост“ пише да од укупно 2.793 енглеских речи које се завршавају на „изам“ (-ism), тих седам
имало је милионе претрага у 2015.
У „Меријам-Вебстеру“ кажу да је претрага речи „социјализам“ увећана за 169
осто у односу на претходну годину, док је претрага „расизма“ повећала за 50
одсто, а „комунизма“ за 38 одсто. Такође наводе да су претраге речи „тероризам“
и „фашизам“ порасле након напада у Паризу, Колорадо Спрингсу и Сан Бернардину.
За оне који умеју да читају „аналитики“ то су подаци који доста говоре, а још више
наговештавају!
Пошто желим да садржај ове теме поново „спустим на нижи ниво“, поиграћу
се уз помоћ неколико реченица и тврдњи, да вам „омекшам“ поимање суфикса „изам“.
Питање: Шта значи ИЗАМ? ИЗАМ (мушки род) је облик доктрине, праксе, теорије,
као други део сложенице означава суштину неке ствари (нпр. капитализам, социјализам).
На ћирилици се пише: ИЗАМ, а написано уназад: МАЗИ... А пазите на ово: ИЗАМ,
Реч године чак уопште није реч, али зато говори много о данашњој Америци(?!)...
ИЗАМ (прилог): без мере, преко мере (латински)... *Било како било, заједнички
именитељ сваком промишљању о „измима“ јесте: Неповратно прошлу, 2015, обележили
су „изми“...?!
Нема коментара:
Постави коментар