Сваки мај, свако пролеће, рекли бисмо увек исти редослед
збивања у природи, бујање.
Некад са више сунца, некад је више кише, некад поветарац
јаче и чешће дува, понекад...
Некад примећујемо природну околину с више детаља,
а некад смо лењи да запажено фотографишемо.
Покушај да у свега петнаест одабраних снимака стане
што више од ове приче; наравно, много више је остало
необјављено, за неку другу блог прилику.
Казивање (испод фотки) које следи - фотографијама и речима -
ниже се спонтано, "непрскано", и без посебног редоследа.
Воћњак, покошена трава, поравнати кртичњаци, подбочене гране...
Погледајте пажљиво: у загрљају две оближње гране - трешња и дрењина...
Трешње, разне врсте, доспевају стабло за стаблом, током маја...
Плод трешње, опет, негде гушће, негде ређе, негде слађе...
Крушке само што нису доспеле, чекају месец јун...
Јабуке баш и не журе, стрпљиво чекају свој редослед...
Бадем - младо стабло испред вишедеценијског - кочопери се...
Моја столица, премештам је често, тренутно ка капији, и винограду...
Прошетам ја и до сваког чокота, изгледа, биће грожђа...
Вода за умивање и освежење, топла, чиста кишница...
Фрушкина мала Медена, кад се наједе, прилегне код њеног точка...
Све што је за ложење, за зиму, прикупља се и слаже, током године...
Ружа за очи и душу, њен мирис доноси поветарац...
Ружа која одолева свега један дан, а онда латице отпадају...
Зар без мене (!?), хаха... Покоја вишња је тек сазрела...
* * *
Очигледно, лепота је свуда око нас, треба је само уочити.
И мирис, и укус, и тишина и мир, непоновљиво, неописиво...
Било је то петнаест насумице одабраних фотографија.
Уздуж и попреко, током месеца маја, подно Фрушке горе...
