![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_srWi9xvaLPd-qTmgVcPm5zC-SuXjTAfxl7jdYPqZcg7DCq8nSqba6OoPrQiA7-_qPw_NjAhIbo_bb0ECCj0y17ZjqoTEK8tzHRRjFKFmOVd2o43nZg3FVg3YX20qIYLzX0ZeeGQDcazu/s320/%25C4%258Ditanje1a.jpg)
У овом случају наводим наше мисли на текстове објављене у блоговима. А оно
што се односи на садржаје у блоговима слично је и у сваком другом облику саопштавања:
писано, електронски, уживо... С једне стране, блогописци често недовољно добро „упакују“
поруку коју желе да поделе с блогочитаоцима. А, с друге стране, колико год да
је порука јасна, опет, блогочитаоци нису довољно упорни нити заинтересовани да
још мало прокрчкају (читај: промисле) и допринесу да порука буде још јаснија
или да и друге потенционалне читаоце понука да промисле, бар онако за своју
информацију или „гладну“ душу.
Не, негде нешто најчешће не штима на прави начин. Јер, ако изостане
интеракција између блогописца и блогочитаоца, онда блогобављење губи прави
смисао. Или блогописац није „погодио“ тему, или је блогочиталац површан,
незаинтересован, недодирнут у сопствени блогоживац.