Странице

петак, 16. септембар 2016.

МОЈЕ МИ СЕ...


















ПРЕ*МИ..СЕ
Твитер има посебан и сажет стил писања.
Твитераши се добро у скоро свему разумеју.
Твит сваки је мало ремек дело твитовања.
Твитерашка поезија нова је што је – твитују.



*  *  *


ШТА МИ СЕ...?
(Твитерашки!)

Грлиш ми се.
Гледаш ми се.
Љубиш ми се.
Шеташ ми се.
Машташ ми се.
Пијеш ми се.
Мазиш ми се.
Пишеш ми се.
Милујеш ми се.
Певаш ми се.
Држиш ми се.
Црташ ми се.
Свираш ми се.
Тичеш ми се.
Јежиш ми се.
Китиш ми се.
Плешеш ми се.
Дозиваш ми се.
Сањаш ми се.
Волиш ми се...!
– Твитујеш ми се!



*  *  *
(Д. П, 8-16. септембар 2016, Земун ~ Оно, баш, кад ми се – твитује...)
     **Фотке: (1) Ваш песник, седамдесет и неке, Плитвице... и (2) цвет из баште...)


















ПОСЛЕ*МИ..СЕ
„Хајде да живимо љубав!“ – Твит!
Могу за себе рећи и да сам твитер.
Мада није сваки мој твит баш – хит.
Нема везе: „Ја сам мени баш супер!“.


Нема коментара:

Постави коментар