МОЈЕ КАД ЉУБИМ

ПРЕ*ЉУБ...

Љубите се људи, кад се успављујете и будите!

Љубите се, и кад знате да добијате или губите!

Љубите се без престанка, и кад тешко дишете!

Љубите се људи, не треба о томе ни да пишете!

* *  *

КАД ЉУБИШ

Кад љубиш, добијаш и губиш.

Непрестано!

Кад љубиш, на трепавицама дубиш.

Само да не станеш!

Кад љубиш, сав се топиш.

Тад као да нагло нестанеш!

Кад љубиш, не желиш да престанеш.

Хоћеш да и после зоре останеш!

Кад љубиш, лакше прашташ.

И много лакше машташ.

Кад љубиш, дижеш се и пропадаш.

Још лепшем се загрљају надаш!

Кад љубиш, теже се из сна будиш.

Чудесне снове тад сањаш!

Кад љубиш, кажу да главу губиш.

Само за неким више жудиш!

Кад љубиш, никад се не умориш.

Можда само јаче гориш!

Кад љубиш, и уснама и душом милујеш.

Не можеш ни трен да мирујеш!

Кад љубиш, посебним таласима пловиш.

Пољупце не бројиш, и више волиш!

Кад љубиш, знаш да – добијаш и губиш.

Важно: само да – грлиш и љубиш!

*  *  *

(Д. П, 7. септембар 2016, Земун ~ Кад те пољубац одједанпут изненада „пољуби“...)

     **Фотке: „Плитвице, седамдесет и неке...“ и „Ружа 'дон жуан' из наше баште, ових дана“...)

ПОСЛЕ*ЉУБ...

Немојте, људи, после пољубаца да се кајете!

Не жалите ако за пољупце све од себе дајете!

Немојте у пољупцима да оклевате и стајете!

Уз пољупце и загрљаје, дуже ћете да трајете!