Нећу никад заборавити, било је то пре петнаестак година, када сам на нашој
кући, у Земуну, лично зидао и последње редове блокова до крова, и због летње
врућинчине више ми је пријало да радим ноћу, кад падне мрак, и освежи, јер
таман је била близу јака улична светиљка и све лепо осветљавала...
Након извесног времена, један добронамеран комшија с којим се чешће
дружим, уз кафу, испричао ми како је чуо да су се у то време двојица доконих средовечних
комшија, извирујући и прислушкујући, домунђавали, у стилу: „Овај чим ради ноћу,
мора да нешто мува нелегално!?“...
Дуго смо се смејали таквим комшијским наравима, а мени је и дан данас то
смешно, повремено испричам или, као сада, напишем, и поделим тај неук и с
другима. Зашто то баш сада помињем? Не да бих нагласио да ти људи баш „нису
имали друга посла“, па болесно радознало „зверали у туђе двориште“... Већ, јер
сам понукан многим оводанашњим градским манифестацијама које су наметнуте нама
Србима: а све више збивања одвијају се ноћу!
Тако, на пример, постоје: „Ноћ позоришта“, „Ноћ музеја“, „Ноћ
проналазача“, а тек „Ноћ вештица“ и шта..ли..ти знам шта..све..још... Наравно,
деца се тад успављују, млади радије „глуваре и блеје“, родитељи и њихови
родитељи уздишу уз „темпиране“ серије или несувисле ријалитије, остатак народа
гледа „гранд параде и таленте“ и гласају путем мобилних трошећи силне импулсе који
се новци сливају у нечије естрадне џепове... Опште помућење разума, у
наметнутој им пинк маглуштини. Нити знају „ђе се купају“ нити „у ком блоку им
памет станује“... Што'но би се речју могло рећи, или, најкраће: „мрак“...
Наизглед, ничим изазван, а ви размислите зашто (?), дошло ми је да
поменем онај „црни амерички напитак“, то „црно америчко зло“, што га у сваком
милиграму нашег простора рекламирају готово с „религиозном“ страшћу, а зову га:
кока-кола... И дању и ноћу то параотровно америчко црно зло – кока-кола – црно је
и мрачно, да „мрачније“ не може да буде, „стреља“ нас без метака и убија... Још
кад угледам како већина родитеља и њихових родитеља из околних маркета носе пуне
затегнуте кесе тог „црног америчког зла“ својој деци, својим унуцима, себи
самима... Зар није то – „мрак“? Баш, баш „мрак“!!
Зато, једино што се данас одржава по дану, у „сред бела дана“, јесте:
Парада поноса!!! Геј парада!!! Да се све боје спектра са њиховог главног
обележја добро виде, и упију их очима и свешћу и осталим „чулима“, сви који у
том тренутку не зажмуре. Перфидна злоупотреба „бојама спектра“.
'Начи, с једне стране, имамо „америчко црно зло кока-кола“, а с друге
стране, „накарадно искоришћене боје спектра“ које кад нам их заврте у чулима
чине – бело... Добијамо велико: црно-бело...! Ако вам ова игра речи, појмова и
боја делује неозбиљно, неуверљиво, бесмислемо..., онда се слободно „поиграјте
на неки свој други мислени начин“ и допустите да вас назову хомофобичним или
нетолерантним, и престаните да се опирете болесном делу друштва – хомосексуализму.
Јер, ако не разумете шта оно у себи (до)носи, онда сте ближе „зони мрака“ него „зони
какве..такве светлости“. Било је тога одувек, тачно, али сада то јавно
злоупотребљавају. (Много „шарено“!) Ко злоупотребљава? Није овде тема. Мада,
мало је само рећи: манипулатори...
Сада „прајд параду“ гледате са тротоара или кроз прозор или путем
те..веа..., а кад вас „млатне по глави“ оног тренутка кад вам закуцају на врата
и оду у собу ваше деце или унучади... Маа.., испашће да сам много параноичан или
склон размишљању о ововременим заверама или... Или, да не знам довољно разлику
између „дана“ и „мрака“ или између „црног“ и „белог“... Ово није само оно:
Рекох ја и спасих своју душу!
Нема коментара:
Постави коментар