(Драге даме, ипак, прочитајте
и ви овај блог текст: зарад ваших синова и кћери, а могло би и ради ваших мужева!)
Тачно већ предосетим где ће моја „лупа“ да запне, да се накачи, и онда
ми нема друге, већ да блогопишем о томе. Нека ми даме не замере, али овога пута
биће реч о фудбалској игри. Али, само о оном делу те фудбалске игре која
никога, па ни драге даме, не би требало да остави равнодошним. Јер, да ли је то
више уопште фудбалска игра, или је све мање игре а све више разних пренемагања...?!
Испада да данас даме фудбалерке играју фудбал боље од мушкараца фудбалера, и
срчаније; бар га прихватају искреније и чистије.
Фудбалери, очевидно, више времена проводе код фризера и тату-мајстора,
него на фудбалским тренинзима. Самим тим и покрети тела на терену су им некако
феминизирани. А тек начин на који причају пред камерама, дикција, интонација,
скученост у фудбалском изражавању, претеране поштапалице... Наравно, увек има
изузетака, мислим на мушкарце, али толико су изузеци ретки да се једва
ту..и..тамо издвоји по неки фудбалер који на прави начин поима фудбалску игру.