КАКАВ ФУДБАЛ БАЛ

(Драге даме, ипак, прочитајте и ви овај блог текст: зарад ваших синова и кћери, а могло би и ради ваших мужева!)

Тачно већ предосетим где ће моја „лупа“ да запне, да се накачи, и онда ми нема друге, већ да блогопишем о томе. Нека ми даме не замере, али овога пута биће реч о фудбалској игри. Али, само о оном делу те фудбалске игре која никога, па ни драге даме, не би требало да остави равнодошним. Јер, да ли је то више уопште фудбалска игра, или је све мање игре а све више разних пренемагања...?! Испада да данас даме фудбалерке играју фудбал боље од мушкараца фудбалера, и срчаније; бар га прихватају искреније и чистије.

Фудбалери, очевидно, више времена проводе код фризера и тату-мајстора, него на фудбалским тренинзима. Самим тим и покрети тела на терену су им некако феминизирани. А тек начин на који причају пред камерама, дикција, интонација, скученост у фудбалском изражавању, претеране поштапалице... Наравно, увек има изузетака, мислим на мушкарце, али толико су изузеци ретки да се једва ту..и..тамо издвоји по неки фудбалер који на прави начин поима фудбалску игру.

Тренери и селектори су криви утолико што уопште позивају такве феминизиране  фудбалере који би да на грудима носе национални грб, а да играју фудбал као стринаперсе. Уочљиво је да је однос између таквих фудбалера и геј популације у одређеној држави управо пропорционалан: што је израженији број геј популације, то је и приметнији број таквих „фудбалерских грешака“. Ако је то по налогу белосветских геј лобија онда нам се из дана у дан све „црње“ фудбалски пише. А, фудбалери на терену све више подсећају на учеснике „парада поноса“ него на актере фудбалске игре. Питање: да ли ми то покушавамо да причамо о „најважнијој споредној ствари на свету“ – фудбалу...?!

Намеће се и одвратно питање: да ли „фудбалерчиће“ бирају селектори или геј „менаџери“... Испада, да је одговор јасан: „Геј менаџерчићи“! Пажљивом припаднику фудбалског спектаторијума (те..ве гледалац фудбалске игре) не може да промакне колико „фине“ средовечне господе седи у ложама велелепних фудбалских стадиона које више занимају појаве „геј фудбалерчића“ или „геј фудбалерчина“ неголи и сама фудбалска игра. Јесте, јесте, да, да...! Добро сте разумели.

Тиме је лакше кладионичарима да штимају резултате, победнике утакмица, број постигнутих голова, број (не)направљених корнера, број „разбијених носева и проливених локви крви“, јер, чак и у обичним хорор филмовима формула страве гласи: секс и крв... Или, мало блаже речено: ред еротике и ред крви... Тако и овде, на оводанашњем „Европском фудбалском првенству“, формула која многе гледаоце не оставља равнодушним све више јесте: геј..крв..хулиганство... Ко још мари за традиционалну фудбалску игру.

Е, мени баш вала ништа није јасно!

За дивно чудо, све је то вешто упаковано у обланде те..ве..преноса, неподношљивих стилова спортских коментатора, новинара, рекламних видео најава, водитеља и гостију „уживо“ у те..ве..студијима... Неподношљиво је само за истинске зналце и љубитеље „древне“ фудбалкске игре. Покушаји да буде све као и деценијама раније... А као гости-коментатори појављују се углавном бивши фудбалери садашњи тренери који су без посла, јер да нешто вреде били би сигурно негде ангажовани. Овако доведу их у студио да „лупетају, далеко испод нивоа: нестручни, неелоквентни, неписмени, недорасли...

  

Менаџери су ту да све наштимају, да све што се појављује под плаштом „сјајне“ фудбалске игре протиче „фантастично“, „бриљантно“, фе-но-ме-нал-ноооо“... Баш „пинковски“. Естрадно. Јер, менаџери су „јако јако јако“ вешти да погоде свачији укус: фризуру, тетоважу, покрете телом, начин радовања након (малобројних) успешних потеза лоптом, начин очајавања након (бројних) лоших потеза лоптом... Да не идем у „ситнија цревца“ када се на трави у радости ваљају у чврстом загрљају белац и црнац, двојица црнаца, двојица белаца. Па, и сви на гомилу... Не могу људи да их раставе... А, фудбалска игра: ко још мари за игру...

Спортски коментатори све то виде, али и „не виде“... Њима је све СЈАЈНО: „сјајна шанса“, „сјајан шут“, „сјајна одбрана“, „сјајна публика“, „сјајно суђење“, „сјајна утакмица“, „сјајан стадион“, „сјајан потез“, „сјајан гол“, „сјајан старт“, „сјајан тренер“, „сјајни услови“, „сјајно додавање“, „сјајан дриблинг“, „сјајно трчање“, „сјајна атмосвера“, „сјајан напад“, „сјајно кретање“, „сјајан фудбал“, „сјајан протуудар“(?!)... Нема ни добро, ни врло добро, ни одлично, ни врло, ни веома ни много... Све је „сјајно..сјајно..сјајно...“, што би се могло рећи и: „дојајно! Али, коментатори су ту превасходно да „улепшају (и) фудбалску стварност“, баш грандовски естрадно!

Важно је бити запажен!?

Ако већ нешто „није сјајно“, онда коментатори настављају у небулозном стилу: „страшно добро“, „ужасно лепо“, „стравично успешно“, „страшно важан погодак“... Или: „стопроцентна шанса и...ништа“ (како може стопроцентна, а да буде ништа), „није баш идеално“ (нешто или јесте или није идеално), „Што се тиче... Што се тиче... Што се тиче...“ (па, зар мора свака реченица да почиње: „Што се тиче“); затим: „јако јако мало“, „јако јако много“, „јако лако“, „јако тешко“... А тек „слинава“ поштапалица: „Да кажем... да кажем... да кажем... да тако кажем...“...

Приче фудбалских коментатора су нефудбалске. На пример, један од (њих) „коментатора“ прича толико несувисло као да ћаска с газдарицом уз кафу све очекујући да ће му она одложити плаћање кирије за бар неки дан... Све време уздише и увија глас препознатљивом геј интонацијом и геј дикцијом, и само „вергла и „подмеће“ безвезне статистичке и неке друге податке које ни мало немају везе са оним што се тада дешава на терену. Све што му „налети“ у глави. И тада и уопште током трајања фудбалске утакмице... А, то су коментатори из наше главне телевизије – јавног сервиса (РТС). Брука!

Они блог читаоци (и сви остали!) који нису знали, знајте(!): постоје „пасионирани“ љубимци (не)фудбалске игре којима су „посластица“ фудбалске судије. Воле да гледају само фудбалске судије. Ваљда су их зато и увели по петорицу-шесторицу, мало их је било само по тројица. Сада у сваком те..ве..кадру има увек бар по један фудбалски судија. Међу оном поменутом господом из ложа стадиона има сасвим довољно и „посматрача“ судијске петорке-шесторке, баш их има за свачији укус. Мислим да смо се добро разумели: реч је о геј укусу, иначе што би уопште та средовечна углађена господа породични људи и долазили на стадион или гледали те..ве..преносе... Они уживају у гледању фудбалских судија, и маштају их, и одмах и касније...

Ууу, па нисам поменуо крупне те..ве..кадрове, како да то заборавим: има за свачије очи довољно да док седе испред те..ве..екрана (широк фудбалски спектаторијум) промичу им одабране покретне слике, па, мислим на педофиле, дебелофиле, мршавофиле, брадатофиле, маскофиле, пупкофиле, сисофиле... А они јадни („...фили“) скачу од радости и машу чим угледају себе на великим видео..бимовима на стадиону. Ако неко помишља да претерујем, нека му буде, али нека ипак мало боље промисли.

Ако све ово нисте до сада знали, или нисте примећивали, онда је превише оваквих података на једном месту, у једном блог тексту. Све је мање простора да се фудбалска игра даље унапређује у фудбалском смислу. Након напретка у техници, тактици, кондицији, селекцији, побољшању правила фудбалске игре..., изгледа да је дошло време „естрадних менаџера“ који успевају да и од фудбала направе фасарију. Да га обесмисле.

Желе, и све више успевају, да и фудбал обавију заставама „дугиних боја“: почев од директних фудбалских актера, па све до гледалаца, навијача, новинара, спортских коментатора, кладионичара... Веома перфидно! Питам (се): Када ће само доћи време да ће се од толико познате речи ФУДБАЛ, једино још чути све тише, и једва одзвањати: БАЛ..БАЛ..БАЛ...